Izvor: B92, 18.Okt.2010, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav može da ublaži bol
Ljubav boli, sudeći bar po romantičnim pesnicima, ali takođe može da ublaži bol, kažu američki istraživači.
Snimci mozga pokazuju da se oblasti koje su inače uključene kada nas nešto boli, takođe aktiviraju i kada imamo romantične misli.
Istraživači sa Univerziteta Stanford su petnaest studenata izložili umerenim dozama bola, dok su proveravali da li su im pažnju odvlačile fotografije njihovih voljenih osoba.
Studija je obuhvatila osobe koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su u od skoro u vezi, dok je „ljubavna droga" još uvek jakog intenziteta.
Naučnici koji su rukovodili eksperimentom koristili su „funkcionalnu sliku magnetne rezonance" (fMRI) da bi izmerili aktivnost različitih delova mozga u realnom vremenu.
Već neko vreme je poznato da su jaka osećanja ljubavi povezana sa intenzivnom aktivnošću nekoliko različitih oblasti u mozgu.
Ovo uključuje delove povezane sa hemikalijom dopamin koja proizvodi stanje zadovoljstva pri izvesnim stimulansima – od slatkiša do kokaina.
Istraživači sa Stanforda su primetili da kada osetimo bol, neke od ovih oblasti se jasnije vide na skeneru i zapitali se da li možda utiču jedna na drugu.
Ispitali su 12 studenata koji bili u prvih 9 meseci veze, u „prvoj fazi intenzivne ljubavi".
Od svakog je traženo da donese sliku voljene osobe i fotografije poznanika koje su smatrali privlačnim.
Dok su im skenirali mozak, pokazivane su im ove slike, a kompjuter je kontrolišući jastučić na njihovom dlanu proizvodio blagi bol.
Otkrili su da je gledanje fotografije njihovih voljenih smanjilo percepciju bola mnogo više nego posmatranje slika poznanika.
Dr Džerd Janger, jedan od istraživača, izjavio je da „ljubav koja deluje kao analgetik" uključuje više primarnih funkcija u mozgu, koje rade na sličan način kao kada konzumiramo lekove protiv bolova.
„Jedan od ključnih delova je cingularni režanj (lat.nucleus accumbens), ključni centar zaslužan za zavisnost od opijata, kokaina i drugih droga.
„Ovaj deo govori mozgu da stvarno morate da nastavite da radite to što radite."
Profesor Pol Gilbert, neuropsihijatar sa Univerziteta u Derbiju, rekao je da jasna veza između emocionalnog stanja i doživljaja bola.
„Jedan od primera je fudbaler koji je imao prilično bolnu povredu, ali je mogao da nastavi igru jer je bio emocionalno ispunjen."
Iako je efekat koji su primetili naučnici sa Stanforda da bude kratkog veka, prisutan samo u ranoj fazi ljubavnog zanosa, on može biti zamenjen nečim sličnim kasnije u vezi, sa osećajem ušuškanosti i zadovoljstva koje izaziva lučenje endorfina.
„Važno je da znamo da ljudi koji se osećaju usamljenim i depresivnim imaju veoma niske pragove bola, dok suprotno važi za one koji se osećaju sigurnim i paženim."
Foto - Graur Codrin, Freedigitalphotos.net
