Izvor: N1 televizija, 23.Apr.2016, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko se u Srbiji jede organska hrana?

Organska poljoprivreda i zdrav način ishrane veoma su važni u današnje vreme. Međutim, ko se u Srbiji tako hrani, i da li je uopšte realno govoriti o takvom načinu života, s obzirom na standard građana?

Već više puta je dokazano da etiketa “organsko”, ostavlja utisak na potrošače da, kupujući je, čine nešto dobro za sebe. Da li je onda kupovina organske hrane pomodarstvo ili se zaista vodimo parolom "moje telo-moj hram".

A gde se, u stvari proizvodi >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << organska hrana? Na posebnim, organskim farmama i kod lokalnih proizvođaca. Takva hrana mora da bude uzgojena na zdravom zemljištu i ekološki ispravnim uslovima, te se proizvodnja organske hrane bavi i očuvanjem okoline, objašnava Irina Bulatović koja je u Beogradu pokrenula projekat “Zdravo živo”.

“Kada kažemo organska hrana neke prve asocijacije su na nešto domaće, lokalno, ukusno, zdravo, neka hrana koja nije tretirana, koja ne sadrži neke štetne supstance i materije – nešto što praktično sa njive može da se bezbedno konzumira na trpezi. Kad pomislim na organsku hranu to je hrana našeg detinjstva, kada je imala i ukusi miris”, objašnjava Irina.

A koliko koštaju ukusi detinjstva i ko to sebi moze da priusti? “Ne bih sad to stavila u neki sociološki kontekst, u smislu da su to imućniji ili nisu imućniji. To su prosto ljudi koji žele da znaju kakva je hrana koju konzumiraju, njima je važno da znaju praktično odakle ona dolazi. Zato su sve te inicijative koje neguju i taj lokalni, organski karakter i te kako dobro došle. Takav je ovogodišnji supernatural festival”, kaže Irina.

Oni koji se organski hrane kažu da nije reč samo o načinu ishrane, već i o načinu života. A taj izbor je najuočljiviji na kasi. Organski proizvodi su od neorganskih, u proseku, skuplji za 50 odsto.

Izvor: N1info

Nastavak na N1 televizija...