Izvor: B92, 13.Apr.2015, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna doza zaustavlja infekciju
Bakterijske vaginoze se, zahvaljujući savremenim preparatima, sada brže leče
Najnovije preporuke svetskih stručnjaka su da bakterijsku vaginozu, koja je u 50 odsto slučajeva asimptomatska, ne treba lečiti, čak iako je direktan mikroskopski nalaz pozitivan. Jer, studije pokazuju da bakterijska vaginoza može spontano da se povuče.
Trudnice su izuzetak, jer je dokazano da je bakterijska vaginoza jedan od faktora rizika za prevremeni porođaj. Takođe, treba da se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << leče i žene kojima predstoji neka ginekološka hirurška procedura. Na ova dva izuzetka, na simpozijumu "Reproduktivno zdravlje u Srbiji", ukazala je dr Marina Odalović, sa Katedre za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Kandidijaza je samo u 10 do 20 odsto slučajeva asimptomatska, i tada ne zahteva terapiju. Ali, kada se žena žali na karakteristične simtome, pojačan sekret i svrab, treba uključiti terapiju. Lekovi mogu da se piju ili da se primenjuju vaginalno. Studije su pokazale da su oba terapijska pristupa podjednako efikasna, ali kako se lokalnom primenom izbegavaju sistemski efekti, češće se lekari opredeljuju za vaginalete.
- Nove preporuke su da se u lečenju bakterijskih vaginoza i trihomonijaze terapija primenjuje isključivo oralno, a ne vaginalno - kaže dr Odalović. - Vaginalna primena udružena je nekada sa nedovoljnom bioraspoloživošću i apsorpcijom leka. Za lečenje trihomonijaze nema alternativne terapije koja se primenjuje lokalno, dok kod bakterijske vaginoze postoje preporuke za korišćenje preparata u obliku lokalnih gelova.
Novina je i to što se neki lekovi sada daju samo jednokratno, kao jedna jača doza.
Pokazano je da ta jednokratna terapija ima istu efikasnost kao i ona duža. Kod upornih infekcija koje ne prolaze sa jednom dozom leka, nakon tri dana treba ponoviti postupak.
- Problemi sa primenom topikalnih proizvoda, na primer vaginalnih tableta, jesu nemogućnost njihovog kompleksnog raspadanja zbog manjka vlažnosti u vagini - ističe dr Odalović. - Može da dođe do mrvljenja, ispadanja, gubitka određenog dela leka i nedovoljne apsorpcije, a samim tim izostaje i efikasnost. Kod kremova se problemi ogledaju u tome što zahtevaju primenu više puta, tokom više dana, preparat može da curu. Ovi oblici mogu da daju i iritaciju na mestu primene. Idealna terapija je ona koja se daje jednom dnevno, vaginaleta koja bi ostajala na ciljanom mestu koliko je potrebno da se sva aktivna supstanca resorbuje.
U lečenju bakterijske vaginoze mogu da se koriste i preparati za vaginalnu primenu koji sadrže probiotske sojeve bakterija. Ove bakterije se vezuju za ćelije vaginalnog epitela i formiraju zaštitnu barijeru koja sprečava razvoj patogena. Takođe, proizvode mlečnu kiselinu koja reguliše vaginalnu kiselost do optimalne pe-ha vrednosti, produkuju antimikrobne supstance i stimulišu imunitet.
Poželjno je da vaginalni probiotici pored probiotskih kultura laktobacila u sastavu imaju i mlečnu kiselinu koja omogućava brz početak dejstva, kao i izoflavone soje ili hijaluronsku kiselinu koja će pospešiti vlažnost i elasticitet vaginalne sluzokože.
.jpg)
