Izvor: B92, 28.Maj.2010, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Friziranje" naučnih istraživanja
Naučnicima uopšte nije strano "friziranje" rezultata medicinskih istraživanja, ukazuje jedna francusko-britanska studija.
U više od polovine od 72 naučna izveštaja, koje je proučio međunarodni tim, zaključci su prilagođeni tome da nove terapije prikažu korisnim iako sama statistika koju su koristili dotični istraživači to ne potvrđuje.
Dr Izabel Butron, sa francuskog Univerziteta Pari Dekart, tvrdi da su neka od otkrića do kojih su došli "šokantna", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodeći primer sistema za otkrivanje raka, za koji je izvesna studija tvrdila da je uspešan za šta nije bilo nikakvih dokaza.
U kliničkoj studiji leka "vioks", kompanije "Merk", urađenoj 2000. godine potpuno je zanemaren pet puta povećan rizik od infarkta. Taj lek protiv bolova kasnije je morao da bude povučen iz prodaje.
Novac je čest razlog friziranja rezultata medicinskih istraživanja, na primer, kada neka farmaceutska kuća finansira studiju o sopstvenom proizvodu, pokazala je ova studija.
Nisu sva "friziranja" rezultata tako očigledna. Često su "intervencije" učesnika istraživanja toliko suptilne, da mogu da promaknu i oku eksperata, ističe dr Butron.
Ne ulazeći u motive prilagođavanja rezultata, međunarodni tim ističe da postoji nekoliko strategija pogrešnog interpretiranja podataka.
Jedna od njih je da se ističu samo pozitivni rezultati analize, a druga da se upoređuje stanje ispitanika pre i posle tretmana novim lekom, ne uzimajući u obzir rezultate onih koji su primali placebo.
A reakcija ispitanika na placebo, kako se upozorava, može da bude vrlo moćna, naročito kod psihijatrijskih pacijenata i ponekad baca sasvim novo svetlo na uspešnost ili neuspešnost medikamenta.
Dr Butron, ipak, ostavlja mogućnost da dobar broj istraživača, u stvari, ne vara namerno, već samo pokazuje "suviše entuzijazma u vezi sa svojim rezultatima".
