Izvor: N1 televizija, 28.Jul.2018, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemiolog: Groznica Zapadnog Nila nije nova bolest
Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević iz Instituta "Batut" rekla je za RTS da groznica Zapadnog Nila nije novo nepoznato oboljenje i da je do sada na području Srbije zabeleženo 60 slučajeva bolesti sa četiri smrtna ishoda, ali napominje da teoretski nije velika verovatnoća dolaska u kontakt sa komarcem koji prenosi ovaj virus.
Kako kaže, virus je detektovan pre više od 80 godina, bio je ograničen na području Afrike, Severne Azije, Bliskog istoka, ali je 60-tih počeo da >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << se registruje u Evropi.
"Kod nas je prvi put je zabeležen 2012. godine, ali najverovatnije smo ga imali i pre", istakla je doktorka.
U javnosti se čini da se u o njemu priča sporadično, mada postoji multisektorski i sistemski pristup kada je u pitanju ovo oboljenje.
"Već od godine kada je prvi put registrovano oboljenje, radi se nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji, takođe Zavod za medicinsku ekologiju radi nadzor nad ovim virusom u popilaciji komaraca, a isto tako i Uprava za veterinu Ministarstva za poljoprivredu radi ispitivanje prisustva ovog virusa kod prijemmčivih životinja, kod konja i ptica", navela je Tepavčević.
Ističe da se radi monitoring ovog virusa i taj nadzor se radi kontinuirano i da se radi pre nego što se detektuju prvi slučajevi bolesti da bi bili spremni da adekvatno reagujemo u datom momentu.
Do sada je u 53 regiona u Srbiji registrovano prisustvo ovog virusa, što ne znači, rekla je ona, da se samo broj povećava, već se, čim se registruje, automatski deluje i adekvatne mere spovode.
Napominje da je to oboljenje sezonskog karaktera koje smo imali prethodnih godina i koje ćemo izvesno imati narednih godina.
"Do sada je na području Srbije zabeleženo 60 registrovanih potvrđenih slučajeva bolesti sa četiri smrtna ishoda", navela je Tepavčević.
Bitno je istaći da je ovo oboljenje obligatno-vektorsko, samo i isključivo prenose vektori a vektori su živi prenosioci, u ovom slučaju komarci, kaže doktorka i predočava da niti svi komarci prenose ovaj virus, zna se koji rodovi, niti svi komarci iz tog roda prenose ovaj virus.
Znači, teoretski nije velika verovatnoća dolaska u kontakt.
"Bitno je i kada se dođe u kontakt, a primarni rezervoari su ptice, on u divljoj prirodi kruži između ptica i komaraca, čovek se tu zatekne slučajno, kao prelazni domaćin, da se tu završava ciklus, sa čoveka ne može dalje da pređe jer je koncentracija virusa u njegovoj krvi mala", objašnjava epidemiolog.
Više od 80 odsto nema nikakvih simptoma i znakova infekcije. Ovaj ubod se ne razlikuje od bilo kog drugog uboda komarca. Kod dvadeset odsto inficiranih javljaju se simptomi slični gripu, većina se ne javi lekaru, oboljenje preleži na nogama i ne zna da je imao, a kod manjeg procenta, jedan na 150 mogu da se jave komplikacije u vidu infekcije centralnog nervnog sistema.
"Veća verovatnoća ovakvih kompikacije je kod onih koji i već imaju neka hronična oboljenja, oboljenja kardiovaskularnog sistema, hipertenziju i nekontrolisanu šećernu bolest", rekla je Tepavčević.
