Izvor: B92, 01.Maj.2014, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Delovi tkiva svinja leče teške povrede mišića

Naučnici su ugradili tanke slojeve tkiva iz tela svinja u noge nekoliko mladića sa teškim povredama mišića i kažu da je ovaj eksperimentalni tretman podstakao matične ćelije pacijenata da same formiraju nove mišiće.

Istraživanje finansirano od strane Ministarstva odbrane SAD, obuhvatilo je samo pet pacijenata, pa je ovo tek mali prvi korak u složenoj misiji za razvoj regenerativne medicine.

Međutim, istraživači su primetili kod nekih od ispitanika takva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poboljšanja, da više nisu morali da nose ni štapove. Čak su ponovo počeli da voze bicikl.

"Stvarno uzbuđenje za mene bilo je da vidim pacijente koji uspevaju da se kreću bez muke i sa osmehom na licu", kaže dr Stiven Badilak sa Univerziteta u Pitsburgu.

On je predvodio istraživanje čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Science Translational Medicine.

Mišići imaju prirodnu sposobnost regeneracije posle manjih povreda. Međutim, ako je previše tkiva izgubljeno, kao posle saobraćajne nesreće, teške sportske povrede, ili kao kod vojnika koji se našao u eksploziji bombe, telo ne može pravilno da se obnovi.

Ožiljno tkivo popunjava praznine, umesto mišića. Povrede koje dovode do ovakve nepravilne regeneracije, mogu učiniti ekstremitete neupotrebljivim.

Novi eksperiment kombinuje bioinženjering sa velikim dozama fizikalne terapije, kako bi podstakao razvoj matičnih ćelija.

Pre svega, hirurzi uklanjaju ožiljno tkivo. Zatim ubacuju nešto što se zove "ekstraćelijski matriks" dobijen od svinja.

To je neka vrsta skele koja ostaje, nakon što se ćelije uklone iz tkiva. Bez ćelija, imuni sistem pacijenta je ne odbacuje.

Takav materijal godinama se koristi u lečenju raznih bolesti i oštećenja kože. Međutim, novina je to što se u ovom slučaju matriks privremeno stavlja između ivica preostalog mišića.

Kako "skela" postepeno propada, otpušta hemijske signale koji privlače matične ćelije na to mesto.

Zatim se fizikalnom terapijom taj deo tela stavlja pod opterećenje, što matičnim ćelijama signalizira da moraju da formiraju jake, rastegljive mišiće.

Bez vežbanja, one ne dobijaju poruku da podstiču masivne mišiće, pa se ožiljno tkivo može vratiti.

Kako bi pratio šta se dešava, Badilak je s timom prvo uklonio delove mišića noge miša i zatim izveo ovu proceduru.

Testovi su pokazali da su u nogama miševa uspeli da se razviju funkcionalni mišići.

Zatim su prešli na testiranje na ljudima sa tri vojna veterana i dva civila. Svaki je izgubio od 60 do 90 odsto mišića noge – dva sa butine, a ostali sa potkolenice, pre od jedne do sedam godina.

Muškarci u dvadesetim i tridesetim godinama života, podvrgnuti su mesecima individualizovane fizikalne terapije, kako bi povratili mišićne funkcije u punom kapacitetu.

Zatim su dobili implante i još fizikalne terapije koja je počela 48 sati posle operacije.

Šest meseci kasnije, biopsije i skeneri pokazali su da se kod svih muškaraca počeli da se razvijaju novi mišići.

Tri pacijenta su zvanično proglašena uspešno izlečenim, jer su njihove noge bile po 20 odsto funkcionalnije posle opeeracije.

Uspeli su čak da izvode čučnjeve.

Badilak kaže da je kod druge dvojice pacijenata popravljena ravnoteža i kvalitet života, ali nedovoljno da bi se smatrali uspešno izlečenim.

Nik Klark (34) polomio je potkolenicu na skijanju i imao je poteškoće u održavanju ravnoteže i usponu uz stepenice, a ponekad je koristio i štap.

Pokušao je da vozi bicikl, ali je njegova leva noga bila suviše slaba.

Primio je eksperimentalnu terapiju 2012. i sada može da vozi bicikl i igra stoni tenis, iako mu noga nije neće biti potpuno zdrava.

"Dan za danom, uspevam sve bolje da hodam. Primetio sam značajan napredak. Nadao sam se i većem uspehu, ali sam ipak zadovoljan", kaže on.

Istraživači širom Amerike istražuju razne načine da podstaknu regeneraciju delova tela, a većina se fokusira na ubrizgavanje matičnih ćelija ili presađivanje tkiva napravljenog od njih.

Ovaj pristup je sasvim drugačiji.

Pošto se studija u Pitsburgu nastavlja, Badilak želi da u sledećem periodu testira čak 50 pacijenata.

On kaže da bi se tehnika verovatno bolje pokazala kod onih koji su nedavno zadobili povrede, ali da je za potrebe istraživanja nužno tretirati i osobe sa starijim povredama kako bi dokazali da nije samo fizikalna terapija odgovorna za novi rast mišića.

Nastavak na B92...