Izvor: B92, 31.Okt.2012, 18:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je šećer zaista toliko loš?

Svakih nekoliko godina u gradu je novi hranljivi negativac - trenutno to je šećer. Neki stručnjaci su ga čak nazvali „otrovom” koji nas „ubija”. Ali, da li je moguće da su slatkiši koje ljudi oduvek jedu zaista toliko užasni?

„Nama, zapravo, treba šećer; to je omiljeno gorivo našeg tela”, kaže dr Dejvid Kac, direkor Istraživačkog centra za prevenciju pri Jejlu. „Ali mi ga jedemo u vraški velikim količinama”.

Prirodni šećer, koji daje sladak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukus voću, ponekom povrću i mleku, savršeno je zdrav. Važno je da se ne predoziramo šećerom koji se dodaje tokom pripreme hrane i pića.

Nema potrebe da se lišavate deserta - ali ključ je da jedete strateški.

Neki stručnjaci pokušali su da raščiste konfuziju oko ove slatke zavodnice. „Šećer ima svoju ulogu u našoj ishrani. Nakon svega, u čemu je poenta da budemo zdravi ako ne da uživamo u životu?”

Da li postoji neka vrsta zavisnosti od šećera?

Da, ljubav prema šećeru je u našoj DNK. Istraživači su pronašli dva gena za receptore slatkiša koji mogu da predvide da li ćemo biti sladokusci i koliki.

Koliko šećera je OK?

Neke stručne organizacije preporučuju oko 24 gr dodatog šećera dnevno, što je oko 6 kafenih kašičica ili 100 kalorija - malo manje nego što sadrži jedna konzerva gaziranog pića.

Šećer se krije na najneverovatnijim mestima, od preliva za salatu do krekera, što može znatno da premaši ta 24 grama. Čitajte etikete; ako je naveden zaslađivač u prvih nekoliko sastojaka (krije se i iza naziva kukuruzni sirup, koncentrat voćnog soka, nektar agave, fruktoza, dekstroza, sirup...) onda potražite neku drugu varijatnu sa manjom količinom šećera ili bez nje.

Da li je zaista toliko loš?

„Šećer je važan deo naših života”, kaže dr Mirijam Vos, vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Univerzitata Emori. „Ali i prekomerna količina može da napravi dar-mar”. Može da izazove nagomilavanje masti u jetri, što opet uzrokuje dijabetes tip II i kardiovaskularne bolesti.

Nije sve tako crno.

„Nema potrebe da izbegavaate prirodne šećere u voću, povrću i niskomasnim ili nemasnim mlečnim proizvodima”, kaže Rejčel Džonson, profesorka nutricije na Univerzitetu Vermont u Berlingtonu.

Prirodno „upakovan” šećer dolazi sa vitaminima i mineralima, uz vodu i vlakna koja usporavaju otpuštanje šećera u krvotok i sprečavaju skok insulina.

Da li je OK da se koriste zaslađivači bez kalorija?

Da! Američka Agencija za hranu i lekove kaže da su stevija, aspartam, sukraloza i drugi zaslađivači bez kalorija dobra zamena

Foto: FreeDigitalPhotos.net

Nastavak na B92...