Izvor: eKlinika.rs, 03.Apr.2024, 12:02
Da li je ovo spas za osobe alergične na hranu
Alergiju na hranu ima priličan broj ljudi a rizik sa kojim se suočavaju je veliki. Svi oni znaju koju vrstu hrane moraju da izbegavaju, ali problem nastaje zbog toga što jako puno namirnica može da sadrži, u tragovima, neke namirnice koje mogu dovesti do alergijske reakcije. Statistika pokazuje da će čak polovina osoba koje imaju alergiju na neke namirnice se, bar jednom, suočiti sa ozbiljnom alergijskom reakcijom koja može biti i životno ugrožavajuća.
Ovo smanjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << rizik kod osoba koje imaju alergiju na hranu
Od skoro je u SAD registrovan prvi lek koji drastično smanjuje rizik od nastanka ozbiljne alergijske reakcije kao što je anafilaksa, kod osoba koje nenamerno budu izloženi namirnicama na koje su alergični. Zapravo ne radi se o novom leku. U pitanju je lek omalizumab, koji je registrovan i u Srbiji, a koji se koristi za lečenje potvrđene IgE (imunoglobulin E) posredovane astme. Radi se o injekcijama koje se, subkutano, daju na svake 4 nedelje i koriste se u dužem vremenskom periodu.
Kikiriki, mleko, jaja, pšenica…
Studija koja je sprovedena na 168 dece (starijih od godinu dana) i odraslih osoba koji su bili alergični na kikiriki i najmanje na još dve druge namirnice, uključujući mleko, jaja, pšenicu, indijski orah, lešnik ili orah. Istraživači su nasumično davali osobama ili omalizumab ili placebo tokom 16 do 20 nedelja. Primarna mera efikasnosti omalizumaba bio je procenat ispitanika koji su mogli da pojedu jednu dozu (600 miligrama ili više) proteina kikirikija (ekvivalentno 2,5 kikirikija) bez umerenih do teških simptoma alergije na kraju perioda od 16 do 20 nedelja. Od onih koji su primali omalizumab, njih 68% (75 od 110 ispitanika) moglo je da pojede jednu dozu proteina kikirikija bez umerenih do teških alergijskih simptoma (npr. koprivnjača po celom telu, uporni kašalj, povraćanje), u poređenju sa 6% (3 od 55 ispitanika) koji su primali placebo; ovi rezultati su statistički i klinički značajni za osobe sa alergijom na hranu. Ipak, treba napomenuti da 17% ispitanika koji su primali omalizumab nije moglo da podnese 100 mg ili više proteina kikirikija. To praktično znači da deo onih koji primaju omalizumab je i dalje alergično na male količine alergena u tragovima, što zahteva nastavak strogog izbegavanja alergena, čak i kod onih koji koriste ovaj lek.
Lek koji značajno smanjuje teške alergijske reakcije
Sledeći parametar po kome je procenjivana efikasnost leka (osim kikirikija) bio je procenat ispitanika koji su mogli da konzumiraju jednu dozu (1.000 miligrama ili više) indijskog oraha, mleka ili proteina iz jaja bez umerenih do teških simptoma alergije na kraju perioda od 16 do 20 nedelja. Za indijski orah, 42% (27 od 64 ispitanika) koji su primali omalizumab moglo je da konzumira jednu dozu u poređenju sa 3% (1 od 30 ispitanika) koji su primali placebo. Što se tiče mleka, 66% (25 od 38 ispitanika) koji su primali omalizumab postiglo je ovu krajnju tačku, u poređenju sa 11% (2 od 19) koji su primali placebo. Za jaje, 67% (31 od 46 ispitanika) koji su primili omalizumab postiglo je ovu krajnju tačku, u poređenju sa 0% od 19 koji su primili placebo.
Svi ovi rezultati pokazuju da je lek omalizumab izuzetno značajan u smanjivanju rizika nastanka teške alergijske reakcije usled konzumiranja alergena koji se mogu naći u tragovima u nekoj hrani. Ovo je posebno značajno za decu, jer je kod njih jako teško kontrolisati da nikada ne uzmu nijednu namirnicu koja bi mogla sadržati neki od alergena.
Postoji li ipak neki „problem” i o čemu se radi saznajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
Članak Da li je ovo spas za osobe alergične na hranu se pojavljuje prvo na eKlinika.
