Izvor: B92, 01.Nov.2012, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bakterije sve otpornije na lekove
Sam pojam „rezistencija“bakterija na antibiotike znači neosetljivost ili otpornost bakterija na antibiotike. Ono što ovaj problem čini aktuelnim jeste činjenica da se sve češće javljaju izolati bakterija koji su rezistentni na većinu ili čak na sve testirane antibiotike.
Koliki je značaj ove problematike govori činjenica da takve bakterije mogu biti uzročnici kako banalnih, tako i teških infekcija koje vitalno ugrožavaju pacijenta. Ono što posebno zabrinjava jesu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predviđanja koja kažu da se nalazimo na pragu tzv. „postantibiotske ere“, to jest ere u kojoj za određene infekcije nećemo imati odgovarajući antibiotik.
Glavni razlog za nastanak ovakve rezistencije bakterija je neracionalna i nepravilna upotreba antibiotika. Šta to znači? Sve češća je upotreba antibiotika u lečenju respiratornih virusnih infekcija na koje antibiotici nemaju nikakvo dejstvo, pa čak i upotreba antibiotika u smislu prevencije respiratornih infekcija. Moram spomenuti i naviku pacijenata da samoinicijativno, često neopravdano, uvode antibiotike u terapiju koristeći ih u neadekvatnoj dozi tokom suviše dugog ili suviše kratkog perioda. Ovo su samo neki primeri neopravdane i nepravilne upotrebe antibiotika koja izaziva bakterije da stvaraju rezistenciju. Osim što izaziva razvoj rezistencije bakterija, ovakva upotreba antibiotika narušava normalnu, takozvanu fiziološku floru organizma, koja predstavlja prirodnu odbranu organizma od infekcija, i time se „otvaraju vrata“ za nastanak nekih novih infekcija.
Bakterije posjeduju mehanizme kojima razvijaju rezistenciju i koje uglavnom aktiviraju kada se nađu u sredini koja je bogata antibioticima, prilagođavajući se na taj način takvoj sredini. One svoju otpornost razvijaju relativno brzo i poseduju mehanizme kojima je mogu prenositi sa jedne bakterije na drugu kako u okviru iste vrste, tako i na bakterije druge vrste. Poseban terapijski problem predstavljaju bakterije (npr.Pseudomonas) koje u toku same terapije mogu razviti rezistenciju, pa se u tom slučaju mora ponavljati mikrobiološka dijagnostika uzorka u toku terapije.
Najčešće se kao multirezistentne bakterije javljaju takozvane Gram negativne bakterije od kojih najčešće Acinetobacter, Pseudomonas, Klebsiella i Proteus, dok se od gram pozitivnih najčešće javljaju Staphilococcus i Enterococcus. Ovakvi izolati se češće javljaju u bolničkim sredinama koje su bogate antibioticima, ali se mogu izolovati i kod vanbolničkih pacijenata.
Kako smanjiti rezistenciju bakterija na antibiotike? Ovo je pitanje koje je aktuelno u celom svetu, što je u nekim zemljama rezultiralo primenom programa racionalnog rukovođenja propisivanjem antibiotika koji se odvija kroz delovanje timova infektologa, mikrobiologa i farmakologa i koji se pokazao efikasnim. Dok ovakav pristup antibiotskoj terapiji ne zaživi i kod nas, ono što možemo i moramo uraditi jeste racionalizovati upotrebu antibiotika. To znači koristiti antibiotike samo kad je to neophodno, uvek u dogovoru sa lekarom i kad god je to moguće potvrditi bakterijsku infekciju mikrobiološkom dijagnostikom.
Uloga mikrobiološke dijagnostike u smanjenju rezistencije bakterija na antibiotike je velika. Potvrda bakterijske infekcije mikrobiološkom dijagnostikom, što podrazumeva identifikaciju uzročnika i izradu antibiograma, predstavlja „zlatni standard“ u antibiotskoj terapiji, jer pruža mogućnost izbora ciljanog antibiotika, što terapiju čini efikasnijom, kraćom i jeftinijom. KBC „Dragiša Mišović - Dedinje“ je ustanova koja puno pažnje poklanja mikrobiološkoj dijagnostici tako da mi danas imamo modernu mikrobiološku laboratoriju koja našim pacijentima pruža brzu i preciznu dijagnostiku.
Autorka je specijalistkinja mikrobiologije Službe za laboratorijsku dijagnostiku KBC „Dragiša Mišović - Dedinje“.
Foto: anekoho / freedigitalphotos.net
