Izvor: eKlinika.rs, 19.Jun.2015, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Astma se teško potvrđuje u detinjstvu
I lekari i pacijenti imaju problem sa postavljanjem dijagnoze najčešće hronične bolesti kod mališana. Senzibilizacija na neke alergene, pogotovo na polene, može da se stekne u bilo kom periodu života.
Freeimages.com
ASTMA je najčešća hronična bolest u detinjstvu, ali zbog nedostatka dijagnostičkih kriterijuma u uzrastu do pet godina, lekari nekada imaju problem da je potvrde. Tada se najčešće oslanjaju na tipične simptome i postojanje alergije kod deteta ili >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << roditelja.
Značajni podaci za lekare su: da li je u proteklih šest meseci bilo četiri i više epizoda kašlja sa zviždanjem u grudima, da li postoje neke pridružene alergijske bolesti, ekcem, alergije na hranu, sumnja na alergijsku kijavicu. Ako uz sve pomenuto jedan od roditelja ima alergijsku bolest, verovatnoća da će dete imati neku formu dečje astme je između 60 i 80 odsto.
– U čitavom svetu u ovoj uzrastnoj grupi ima mnogo dece koja su nedijagnostikovana, a imaju astmu, takođe se dešava da prolazne epizode zviždanja u grudima, koje nisu astma, nekada dijagnostikujemo i lečimo kao astmu – upozorila je dr Lidija Sagić, načelnica Odeljenja za plućne bolesti i tuberkulozu dece i omladine Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, povodom obeležavanja Svetskog dana astme. – Alergotest može da se radi u svim uzrastima, veoma je pouzdan, rezultat se vidi već nakon 15-20 minuta. Problem kod male dece je tumačenja testa zbog kvaliteta kože i njene reaktivnosti u tom periodu, pa nekada mora da se test ponovi.
Senzibilizacija na neke alergene, pogotovo na polene, može da se stekne u bilo kom periodu života. Najčešće se to dešava nakon prve godine, pa negativni testovi moraju da se ponavljaju. Ako se kod dece do dve godine sumnja na infantilnu astmu mogu da se rade testovi iz krvi kao skrining da bi se utvrdilo da li postoji alergija. Postoji i kombinovan test i ukoliko je on pozitivan, lekar može da posumnja na alergijsku astmu.
– Na osnovu svih dostupnih informacija, ne možemo sa sigurnošću da kažemo koja će deca, koja u detinjstvu imaju astmu, imati ozbiljne forme bolesti kasnije u životu – kaže de Sagić.
– Možemo da naslutimo po učestalosti i po težini pogoršanja, ali ne može da budemo aposlutno sigurni da će baš to dete biti astmatičar kasnije u odraslom dobu.
Kod dece starije od šest godina dijagnoza astme se postavlja na osnovu testova plućne funkcije. U tom uzrastu oni već mogu da sarađuju sa lekarima i da urade test da bi se dobili tačni rezultati.
eKlinika.rs / Novosti
.jpg)
