Izvor: B92, 18.Dec.2013, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alana Sarinen - tri biološka roditelja i jedno dete
Alana Sarinen je normalna i dobro prilagođena trinaestogodišnja devojčica. Međutim, nešto u vezi sa njom je znatno neobičnije u poređenju sa drugom decom – svaka ćelija u njenom telu je drugačija na jedinstven način.
Alana je bila začeta genetskim materijalom tri roditelja: Šeron i Pol Sarinen su obezbedili jajašca i spermu dok je treća žena obezbedila gene Alaninim mitohondrijama, malim elektranama koje napajaju svaku ćeliju.
Eksperimentalna tehnika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja je ovo učinila mogućim, citoplazmatični transfer u Alaninom slučaju, stopiran je od strane Administracije za hranu i lekove u SAD 2001. godine.
Međutim, naučnici iz Velike Britanije i SAD traže legalizaciju znatno uže verzije ove tehnike.
Sa druge strane, kritičari smatraju da cela stvar nije dovoljno proučena i da tehnika prelazi u genetski inženjering.
„Mi mešamo DNK dve žene u jednu bebu. Ne vidim kako to može da bude etičko pitanje“, izjavio je Šeldon Krimski, profesor bioetike sa Univerziteta Tafts.
Mitohondrije su majušne specijalizovane podjedinice ćelije koje stvaraju energiju za ćelijske aktivnosti. Dok većina DNK ćelija leži u jezgru, svaka mitohondrija poseduje sopstveni set sačinjen iz 37 gena koji se nasleđuju isključivo sa majčine strane.
Geni koji upravljaju stvaranjem mitohondrija, u jezgru i samo mitohondriji, mogu biti defektni i ti defekti mogu biti preneseni sa majke na dete.
Mitohondrijske bolesti su retke, ali mogu imati razarajuće posledice. Istraživanja procenjuju da između 9 i 12 osoba na 100.000 pati od ove bolesti.
Naučnici su testirali tehnike oplodnje koje bi dozvolile ženama sa mitohondrijalnim defektima da imaju decu koja će genetski biti njihova ali bez abnormalnosti.
Jedna od tehnika podrazumeva ubacivanje majčinskog ćelijskog genoma u jajašce donora koje se potom oplođuje spermom oca. Druga tehnika pak, prebacuje genom u jajašce nakon oplođenja.
U oba slučaja ćelijski DNK dolazi od majke i oca, ali mitohondrije i njihov DNK se pozajmljuju od druge žene. Istraživači koji žele da ove tehnike budu odobrene tvrde da ne postoje dokazi o tome da one štete i da zapravo mogu biti od koristi ženama koje drugačije ne bi mogle da imaju biološki zdravu decu.
„Meni ovo izgleda potpuno dopustivo. Ova tehnika ne samo da obećava, već je moralno bolja opcija u poređenju sa tim da ženu ostavljate bez mogućnosti da ima svoju sopstvenu, genetski zdravu, decu“, tvrdi Nita Farani, profesorka prava, filozofije i nauke genoma sa Univerziteta Djuk.
Drugi stručnjaci smatraju da je tehnika isuviše eksperimentalna da bi se koristila na trudnoći, posebno kada žene mogu da se odluče za jajašce donora ili usvajanje dece.
Ova tehnika ima neobičnu istoriju. Kasnih 90-ih godina prošlog veka, dr Žak Koen, stručnjak za plodnost iz saint Barnabas medicinskog centra u Livingstonu, verovao je da ubacivanjem citoplazmičkog materijala, uključujući i mitohondrije, zdravog jajašca u jajnu ćeliju neplodnog pacijenta, može da značajno poveća šanse za njegov rast.
Koenov rad doveo je do rođenja 17 beba koje su sve bile zdrave, dok je jedna trudnoća završena pobačajem.
I drugeklinike su probale ovu tehniku koja je dovela do 100 rođenja širom sveta, uključujući i rođenje Alane Sarinen.
Ahenciaj za hranu i lekove je 2001. godine tražila od klinike da dobiju formalnu dozvolu ili da zaustave proceduru. Sve su prestale da koriste ovu tehniku.
„Ovo prelazi liniju koju su nacrtali brojni naučnici i bioetičari kada je u pitanju genetski profil nerođene dece“, stajalo je u saopštenju Agencije.
Foto: Image courtesy of dream designs / FreeDigitalPhotos.net
