Izvor: B92, 05.Dec.2011, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 zimskih zdravstvenih nevolja

Nekima zima ne predstavlja samo hladnoću, maglu i sneg već i brojne zdravstvene probleme, uključujući depresiju i srčani napad.

Evo i liste 7 ne baš omiljenih zimskih „čarolija":

Depresija

Dr Ronal Podel, direktor Centra za bihejviorističke nauke u Los Anđelesu kaže da vreme Božića i Hanuke nekima može biti period beskrajne radosti, dok drugima može biti period najcrnje depresije i nepodnošljive anksioznosti. Ljudi se tada rastuže >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer osećaju da ne pripadaju toj slici savršenog praznika.

Dve grupe ljudi su posebno ranjive u tom periodu: oni koji nemaju bliske prijatelje ili porodicu, osećaju se tužno i napušteno, a druga grupa su oni koji ne podnose baš najsjajnije taj susret sa porodicom koja je disfunkcionalna.

Srčani napad

Hladno vreme podiže rizike od srčanog udara. Britanski naučnici su pokazali da svaki stepen Celzijusa (ili 1.8 Farenhajta) manje u toku dana, podiže rizik za 2 odsto.

To bi značilo sledeće: novih 200 srčanih napada na 1 niže stepen Celzijusa dnevno!

Moždani udar

Zima može da pogorša stanje kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, a to dalje može dovesti do otkazivanja srca ili moždanog udara. Dr Džozef Hana, šef neurologije u „MetroHealth health care system" u Klivlendu, kaže: „Promene temterature, drastične, iz toplog u hladno i obrnuto, mogu povisiti krvni pritisak što može stegnuti krvne sudove." Aneurizma – stanje dosta proširenih, ispupčenih krvnih žila, koje se u mozgu manifestuje kidanjem, što izaziva moždani udar jer je oblik krvnih sudova izmenjen.

Sezonski afektivni poremećaj (zimska depresija)

Osobe sa ovim poremećajem su vidno lošijeg raposloženja u zimskom periodu što može biti uzrokovano i kraćim danom, kako navodi Američko udruženje psihologa.

Prema evoluciji, ljudi su skloni lenjosti u zimskim danima, a Američko udruženje psihologa smatra da do ovog poremećaja dolazi jer osoba nije uspela da se navikne na fizičko okruženje.

Da biste se izlečili, potrebno je da se nekoliko puta dnevno izlažete vrlo jakom dnevnom svetlu.

Grip

U severnoj hemisferi, ljudi se uvek razboljevaju u zimskom periodu, odnosno, od novembra do marta. Prvi razlog je virus gripa koji je svemoguć, odnosno, može da preživi hladnoću (prema istraživanju na zamorčićima dokazano je da ovaj virus bolje opstaje na niskim temperaturama i hladnom vazduhu).

Istraživanje Maunt Sinaj medicinske škole u Njujorku je pokazalo da će ovaj virus bolje izglede da preživi imati na niskoj vlažnosti vazduha, od 20-30, nego na (za njega) nemogućih 100%. Zamorčići su prenosili virus sa najviše uspeha na 5 stepeni Celzijusa, nešto slabije na 20, dok nisu prenosili uopšte virus na 30 stepeni Celzijusa.

Visok holesterol

Najviši je zimi a najniži u letnjem periodu. Prema istraživanju objavljenom u Arhivima interne medicine pokazano je da od 517 zdravih osoba 22 odsto je imalo visok holesterol u toku zime nego u toku leta. Razlog može biti to što manje vežbamo zimi i manje smo aktivni, ali je za sigurne rezultate potrebnno nastaviti istraživanje.

Psorijaza

Bolest od koje boluje čak 7.5 miliona Amerikanaca je bolest koja se manifestuje crvenim ranicama i ljuspastom kožom. Najčešće se javlja u zimskom periodu kada je vazduh dosta suvlji, malo svetla ima i niže su temperature. Čak 40% zimskih poseta dermatologu je zbog psorijaze dok je u letnjem periodu taj broj smanjen na 20%.

Nastavak na B92...