Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2014, 04:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija obeležila Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas lovorov venac na grob neznanog junaka na Avali povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić položio je venac na Spomen kosturnicu braniocima Beograda, uz poruku da ćemo stvoriti uslove za realan napredak naše otadžbine Srbije ukoliko pokažemo da smo kadri da učimo iz četvorogodišnjeg stradanja junaka Prvog svetskog rata.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << lovorov venac na grob neznanog junaka na Avali povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Uz intoniranje himne Bože pravde Nikolić je položio venac s posvetom: "Junačkim precima, ponosni potomci - Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić".

A u spomen knjigu Nikolić je upisao poruku: "Sa ovog mesta, iz vaše žrtve, Srbija crpi snagu za put napred. Ne treba brinuti za sudbinu Srbije kojoj ste vi uzor".

Sa predsednikom je u delegaciji bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Vučić: Dan sećanja i opomena, ali i učenja

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić položio je danas venac na Spomen kosturnicu braniocima Beograda, uz poruku da ćemo stvoriti uslove za realan napredak naše jedine domovine, Srbije, ukoliko pokažemo da smo kadri da učimo iz četvorogodišnjeg stradanja junaka Prvog svetskog rata.

Dan primirja nije povod samo za okretanje ka prošlosti, već je to dan opomena, učenja i sećanja na jednu od najvećih tragedija koja je zadesila našu zemlju, poručio je premijer.

"Vreme je za novu etapu, novi korak u budućnost koji ćemo svi zajedno uobličiti u skladu sa potrebama građana Srbije. To nije samo odgovornost današnjih prema generacijama koje tek dolaze, to je naša obaveza prema junacima Prvog svetskog rata koji su stradali za slobodu, nezavisnost Srbije, a koje mi nikada I ni na koji način ne smemo da obrukamo”, kazao je premijer.

On je dodao je da snaga ove zemlje leži u vrednim građanima, svesnih odgovornosti da stvaraju novu vrednost u javnom životu, te da je obraz jedino što nema cenu.

“Sa ovim mislima I porukama pozivam vas da ovaj dan posvetimo sećanju na naše zajedničke pretke, srpske junake, kao I da u njihovom podvigu pronađemo za pobedu u miru koji zajedno moramo da ostvarimo”, rekao je Vučić.

U Vršcu obeležen Dan oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu

Danas kada se obeležava Dan primirja u Velikom ratu. U Vršcu je obeležena i stogodišnjica oslobođenja grada u tom ratnom vihoru i progona neprijateljskih trupa ka Rumuniji.

Tim povodom, na gradskom groblju, na spomen kosturnicu oslobodilaca palih 1918. godine, vence su položile delegacije: Opštine, Udruženja potomaka boraca ratova od 1912 do 1920, Udruženja ratnih vojnih invalida i ratova iz devedesetih godina, Srpske Napredne stranke i SPS-a.

Odajući poštu žrtvama rata, pomoćnik predsednika Opštine Ljubiša Milosavljević je naglasio, da je rat uvek nešto najtragičnije što može zadesiti neki narod, ali i da je važno i dobro, da se setimo onih koji su dali živote za slobodu novih pokolenja.

Počast ratnicima, srpska vojska dala doprinos pobedi

Građani Pomoravskog okruga i potomci boraca Šumadijske i Timočke divizije koje su dale značajan doprinos i bile nosioci proboja Solunskog fronta, okupili su se danas, Povodom dana primirja u Prvom svetskom ratu, kod Spomenika palim ratnicima iz tog vremena, u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Svilajncu i odali počast poginulima.

Bio je to najkrvaviji rat u dotadašnjoj svetskoj istoriji, rekao je u Jagodini, ispred spomenika, predsednik Udruženja ratnika i potomaka Prvog svetskog rata magistar istorija Dejan Tanić.

Trajao je četiri godine i tri i po meseca, u ratu je učestvovalo 36 država, od kojih aktivno 19, istakao je Tanić i podsetio da je rat vođen na teritoriji 14 država.

"Bilo je mobilisano 70 miliona ljudi, poginulo je 10 miliona, a broj ranjenih je iznosio 21 miliona. Zarobljeno je bilo osam miliona, a rat je ostavio 3,5 miliona invalida", rekao je Tanić.

"Probojem Solunskog fronta i daljim operacijama, srpska vojska je dala značajan, ako ne i odlučujući doprinos okončanju Prvog svetskog rata", rekao je Tanić.

Značajan doprinos dali su i ljudi sa ovog prostora, imajući u vidu činjenicu da su nosioci proboja Solunskog fronta bile Šumadijska i Timočka divizija u čijem sastavu su se nalazili mobilisani vojni obveznici sa teritorije Srednjeg Pomoravlja, istakao je Tanić.

"Ovde smo danas, pred ovim spomenikom, podignutim prilozima građana 1930. godine, u centru Jagodine, da im odamo počast", rekao je Tanić.

Srbija danas obeležava Dan primirja kada je kapitulacijom Nemačke 1918. godine okončan Prvi svetski rat.

Kapitulacija je potpisana u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, 11. novembra 1918. godine u 11 časova.

Tokom Prvog svetskog rata, koji je započeo napadom Austrougarske na Srbiju nepovratno je, između ostalog i zahvaljujući žilavom otporu Srba, preoblikovana karta Evrope. Proboj Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, doveo je do postupnog raspada Austrougarske i kapitulacije Nemačke, čime je, do tada najrazorniji rat, svetskih razmera, konačno završen.

Nedvosmislena namera vlasti u Beču, što je bilo bez ikakvog zazora naglašavano, bila je da se Srbija potpuno uništi, ali je žilav otpor, mudro državno vođstvo kao i svesna žrtva čitave nacije doveo da velike pobede.

Austrougarska je vojne operacije protiv Srbije započela polovinom avgusta 1914. vrlo samouvereno, ali su potpune pobede Srba u bitkama na Ceru (avgust 1914.) i Kolubari (decembar 1914.) iznenadile tada čitav svet.

Kada se oktobra 1915. dogodila zajednička masivna ofanziva Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju, uslediće, nakon žilavog otpora, postupno odstupanje srpske vojske i državnog vođstva preko Stare Srbije, odnosno Kosova i Metohije, i planinskih vrleti i divljina današnje Albanije i Crne Gore, do obala Jadrana i Jonskog mora.

Iako strahovito proređena, srpska vojska se postupno oporavila, većinom na Krfu i u zaleđu Solunskog fronta, odakle će nakon više pokušaja polovinom septembra 1918. probiti Solunski front.

Kao posledica velikih srpskih pobeda, Bugarska je kapitulirala poslednjih dana septembara, a Austro-Ugarska prvih dana novembra 1918. godine, da bi potom 11. novembra 1918. u Kompijenju, kapitulirala i Nemačka. Taj čin označio je kraj najvećeg i najrazornijeg rata koji je svet do tada video.

Srbija je u tom ratu izgubila 1.248.136 stanovnika, odnosno 28 odsto. U stvarnosti taj procenat je mnogo veći kada se imaju u vidu državni okviri Srbije od pre Balkanskih ratova, koji su, prosto i po sastavu stanovništva, izneli „na svojim leđima” čitav taj rat, uz bitnu pomoć desetina hiljada Srba dobrovoljaca sa prostora negdašnje Austro-Ugarske.

Pobede srpske vojske krunisane su odlukama Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji, tako se Vojvodina prisajedinila Srbiji 25. novembra 1918. (Srem dan ranije), a Crna Gora 26. novembra, usledilo je potom proglašenje ujedinjenja 1. decembra 1918. kada je regent Aleksandar Karađorđević, u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.

Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala više od 707.000 ljudi odnosno 24 odsto ukupnog stanovništva. Bilo je to 40 odsto ukupnog broja muškog stanovništva, daleko više nego bilo koja zaraćena zemlja.

Ukupno, zaraćene strane u Prvom svetskom ratu u kojem je učestvovalo 36 država, na tri kontinenta, Evropi, Aziji i Africi, mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a poginulo je ili stradalo na drugi način približno 20 miliona. Srpske žrtve za ukupnu pobedu saveznika u tom ratu bile su, u poređenju sa drugima, nemerljive.

Kao posledica Prvog svetskog rata nestalo je nekoliko velikih imperija koje su, na ovaj ili onaj način vekovima postojale - Austrougarska, Turska, Rusija, Nemačka, a nastao je niz novih nacionalnih država, među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dan primirja u svim pobedničkim zemljama svečano se obeležava još od 1919. što je i kod nas bio slučaj do Drugog svetskog rata.

Narodna skupština Srbije krajem 2011. godine usvojila je izmene Zakona o državnim i drugim praznicima kojim je predviđeno da se Dan primirja posebno obeležava i da obavezno bude neradan dan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...