Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2014, 12:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Energo-Zelena odlazi iz Inđije?

Belgijska kompanija u čijem vlasništvu je fabrika za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada Energo-Zelena, u Inđiji, saopštila je danas da je započela međunarodnu arbitražu protiv Republike Srbije pred Međunarodnim centrom za investicione sporove u Vašingtonu (ICSID), kako bi zaštitila svoje ulaganje u Srbiji od 21,5 miliona evra. Direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski rekao je danas da bi država želela >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da Energo-Zelena ostane u Srbiji, ali da na tome neće insistirati po svaku cenu. Pokrajinska vlada traži od Vlade Srbije da otvori dijalog sa investitorom iz Belgije.

"Oni hoće veću zaradu nego što mogu da ostvare. Mi smo spremni da razgovaramo sa njima, ali mi ne možemo bespogovorno da prihvatamo njihove uslove", kazao je Bugarski.

Bugarski je rekao da je Srbija pripremila dokumentaciju i dodao da smatra da će to biti dovoljno da država dobije spor koji je pokrenula belgijska kompanija.

On je kazao da je Energo-Zelena bila suočena sa poslovanjem kakvo nije očekivala i da je zbog toga na gubitku. On je dodao da su navodi te kompanije, da je država subvencionisala druge kafilerije i da su one zbog toga imale niže cene netačni i dodao da je ta fabrika upravo tražila da država subvencioniše njen rad, što Srbija nije mogla da radi i da je tražila zatvaranje drugih kafilerija.

Bugarski je kazao da u slučaju da Energo-Zelena ode, u Srbiji posluju još tri kafilerije koje imaju dovoljan kapacitet za preradu otpada i da životna sredina neće biti ugrožena. On je dodao da kafilerije u Srbiji kontroliše veterinarska inspekcija i da one rade po propisima.

Bugarski je pojasnio da je kapacitet za preradu te fabrike 250.000 tona, dok je ukupna količina životinjskog otpada za preradu u Srbiji 150.000 tona.

Bugarski je kazao da je Energo-Zelena imala nameru da u Srbiju uvozi životinjski otpad iz okolnih zemalja, jer ima veći kapacitet nego što je potreban za Srbiju, ali da to nije mogla da radi jer zakoni to ne dozvoljavaju, kao i u regionu.

Na pitanje da li je Ministarstvo poljoprivrede obavešteno o tome da su građani pokrenuli peticiju za zatvaranje dve kafilerije u državnom vlasništvu - u Somboru i Ćupriji, Bugarski je kazao da je kafilerija u Ćupriji od ove godine u stanju mirovanja, odnosno ne radi, a da je kvar zbog koga su građani protestovali u Somboru otklonjen.

On je dodao da je država spremna da ponovo pokrene rad u kafileriji u Ćupriji ako Energo-Zelena ode i dodao da su i druge strane kompanije zainteresovane za taj posao u Srbiji.

On je kazao da je Srbija još 2006. godine donela propise u ovoj oblasti koji su identični sa onima u Evropskoj uniji i da ima obavezu da svoje zakonodavstvo postepeno usklađuje sa EU.

Energo-Zelena saopštila je juče da je država sistematskim propustima i nepoštovanjem propisa nanela štetu kompaniji Energo-Zelena i ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja.

Pokrajinska vlada: Vlada Srbije da uloži napore da sačuva Energo-Zelenu

Pokrajinska vlada zatražila je danas od Vlade Srbije da uloži maksimalne napore i otvori dijalog sa investitorom iz Belgije, vlasnikom fabrike Energo-Zelena iz Inđije, kako bi se izbegle nesagledive posledice po imidž i budžet Vojvodine i Srbije.

U saopštenju Pokrajinske vlade se navodi da bi mogući odlazak Energo-Zelene iz Srbije za međunarodnu javnost značilo da je poslovni ambijent u Srbiji "nesiguran, nastavilo bi se ugrožavanje životne sredine, izgubili milioni evra i radna mesta, a razvoj pojedinih sektora mesne i mlečne industrije bio bi ugrožen".

Dodaje se da je Energo-Zelena jedna od najznačajnijih belgijskih investicija na srpskom tržištu vredna 21,5 miliona evra, te da je to jedna od 250 kompanija koje su investirale više od sedam milijardi evra u Vojvodini u poslednjih deset godina.

"Nepoštovanje postojećeg pravnog sistema i sopstvenih propisa dovelo je do situacije zbog koje su ugrožene desetine radnih mesta u ovoj fabrici u Inđiji", ocenjila je Pokrajinska vlada u saopštenju.

Dodaje se da je Vlada Srbije dužna da investitorima obezbedi sigurnost i predvidivost poslovnog okruženja, koje postojećim investitorima omogućava da se razvijaju i zapošljavaju što veći broj ljudi.

Energo-Zelena će od 29. novembra obustaviti sakupljanje i prerada životinjskog otpada,  "a ukoliko se ne postigne dogovor sa državom do kraja decembra ove godine, zatvoriće fabriku"

Energo-Zelena je najavila da i će obustaviti sve aktivnosti, ali i mogućnost zatvaranja postrojenja.

"Zbog sistematskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, naša investicija je ozbiljno ugrožena i naša kompanija posluje sa značajnim gubicima", rekao je agenciji Beta direktor kompanije Energo-Zelena Tom Hanson.

On je ukazao da je Energo-Zelena, kao jedina kompanija za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada u Srbiji koja posluje u skladu sa važećom zakonskom regulativom, "kontinuirano izložena nelojalnoj konkurenciji i očiglednoj diskriminaciji".

Prema njegovim rečima, sistematskim propustima da sprovede sopstvene propise o preradi životinjskog otpada Srbije je nanela štetu kompaniji Energo-Zelena i ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja.

Hanson je dodao da je Srbija takođe prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom (Sporazumom između Belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine).

Direktor Energo-Zelene je precizirao da je Upravni odbor kompanije, da bi se sprečili dalji gubici, odlučio da se obustavi sakupljanje i prerada životinjskog otpada od subote, 29. novembra, "a ukoliko se ne postigne dogovor sa državom do kraja decembra ove godine, zatvorićemo fabriku".

"Duboko smo razočarani investicionom klimom u Srbiji i nespremnošću Vlade Srbije da poštuje sopstveni zakon, ali i da uspostavi konstruktivan dijalog sa ciljem da se pronađe rešenje za ovaj problem", kazao je on, istakavši da je međunarodna arbitraža trenutno jedini način da se zaštiti ulaganje belgijske kompanije u Srbiju.

Hanson je rekao da je kompanija posvećena tržištu Srbije i da je inicijalno uložila 21,5 miliona evra u moderno postrojenje za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada sa ciljem da započne dugoročno poslovanje i kreira održiva poslovna partnerstva.

Kao primer njihove posvećenosti srpskom tržištu, Hanson je naveo pomoć koju je Energo-Zelena pružila tokom majskih poplava vladama Srbije i Bosne i Hercegovine u borbi protiv posledica poplava i čišćenju terena od uginulih životinja, sprečavajući time nastanak i širenje zaraze. Tada je Energo-Zelena preradila oko 1.000 tona životinjskog otpada.

Direktor kompanije Energo-Zelena nije želeo da govori o detaljima arbitraže, jer je proces u toku.

Hanson je kazao da je kompanija pokušala da reši spor mirnim putem, te je 28. marta nadležnima poslala Obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora. Ni po isteku šest meseci predviđenih za mirno rešavanje spora, belgijski investitor nije naišao na razumevanje nadležnih, već, kako je rečeno, na prazna obećanja i kontinuirano kršenje zakona.

Investitor je potom podneo Zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova 24. oktobra 2014. godine.

Početkom novembra Energo-Zelena je takođe obavestila Upravu za veterinu i načelnicu veterinarske inspekcije o svojim planovima, čime je za dva meseca produžila mogućnost za pronalaženje mirnog rešenja.

Menadžerka za finansije i knjigovodstvo kompanije Energo-Zelena Kristina Miličević kazala je da je Energo-zelena "svakoga dana suočena sa neregularnostima na tržištu sporednih proizvoda životinjskog porekla".

Kao primer navela je nelojalnu konkurenciju dve kafilerije u državnom vlasništvu u Somboru i Ćupriji koje su, čim je Energo-Zelena počela da radi, spustile cene svojih usluga za 50 do 70 odsto, bez komercijalne logike.

"Procedure i standardi koje mi koristimo su izuzetno strogi. Instalirana je najsavremenija oprema i svih 43 radnika su prošli obuku za rad sa ovakvom vrstom materijala", ukazala je ona.

Miličević je naglasila da će, ukoliko se ne postigne dogovor sa vladom, krajem decembra zaposleni ostati bez posla.

"To neće uticati samo na nas, već i na naše porodice. Gubitak će biti daleko veći i za državu Srbiju i vlada ne bi to trebala da dozvoli, ukoliko se brine o svojim građanima, kvalitetu hrane za ljude i životinje i kvalitetu životne sredine", rekla je ona.

Po podacima Energo-zelene, u Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada godišnje, propisno sakupi i preradi oko 70.000 tona, a 180.000 tona nestane u prirodi ili se ponovo vrati u lanac ishrane.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Beta Video: Hanson: Izloženi smo nelojalnoj konkurenciji i očiglednoj diskriminaciji.

Blic: Energo-Zelena podnela zahtev za arbitražu protiv Srbije

Radio 021: "Vlada Srbije da zadrži Energo - Zelenu"