Izvor: Radio 021, 23.Avg.2015, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena propisa za bolji položaj trans osoba
Osam do 10 osoba u Srbiji godišnje promeni pol, ali tu nažalost problemi ne prestaju, neki tek počinju, te će upravo to biti tema skupa "Ponos trans osoba", koji je planiran za 20. septembar u Beogradu.
A problem sa kojima se transrodne osobe suočavaju najčešće su nerazumevanje okoline, problemi u pronalaženju posla i izdavanju jedinstvenog matičnog broja, a ne retko bivaju maltretirani, pa čak i fizički napadani.
Rođena kao muškarac, a sada šarmantna žena, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << penzionisani major Vojske Srbije, Helena Vuković verovatno je najpoznatija javnosti, s obzirom na to da je jedna od retkih koja je o svemu što je proživela potpuno otvoreno govorila u javnosti.
Vuković tvrdi da su transrodne osobe višeslojno ugrožene, a pre svega egzistencijalno, jer ne mogu da imaju dokumenta u kojima bio upisan željeni pol, a ne onaj dobijen rođenjem.
"Delujete kao žensko, a kada se pogleda u ličnu kartu vidi se muškarac. Time dovodite sebe u sumnju", rekla je Vuković.
Zato će, ističe, sve to biti tema septembarskog skupa čiji je osnovni cilj izmena Zakona o matičnim knjigama, kao i senzibilizacija policije, Nacionalne službe za zapošljavanje, Centara za socijalni rad i zdravstvenih službi. Između ostalog i zato što se, kaže Vuković, većina transrodnih osoba odmah izjednačava sa prostitucijom ili HIV-om, iako je, kako kaže, tek dva-tri odsto tih osoba u tom poslu.
Da transrodne osobe imaju problem svesna je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja podseća da je ta institucija pokrenula inicijativu za promenu propisa. Osim toga, zalaže se i za održavanje jednog, kako kaže, velikog naučno-stručnog skupa sa donosiocima odluka i u prisustvu transrodnih osoba.
Uključivanje transrodnih osoba u sistem društva je neophodno, pomaka u tom pravcu ima, a problem su nepostojanje zakonskih propisa koji regulišu njihova prava. Propisima, smatra, treba regulisati šta se dešava ako je transrodna osoba bila u braku, da li se sticanjem novog identiteta taj brak automatski raskida ili kako se rešavaju imovinski odnosi, kako se regulišu problemi dece
.
Problem je, dodala je, i ako supružnici odluče da ostanu u braku, s obzirom na to da u Srbiji istopolna bračna zajednica nije moguća. Zato u rešavanje tih problema treba da bude uključena najšira društvena zajednica.
Prva operacija promene pola u Srbiji urađena 1989. godine
Prva operacija promene pola u Srbiji urađena je 1989. godine kod profesora doktora Save Perovića i od tada je više od 250 takvih osoba završilo lečenje. Kako navodi profesor beogradskog Medicinskog fakulteta, specijalista urologije i dečje hirurgije Miroslav Đorđević, lečenje pacijenata je kompleksno i podrazumeva timski rad psihijatara, psihologa, endokrinologa, hirurga, ginekologa, sociologa...
Zahvaljujući izmenama zakona iz jula 2011, omogućeno je da svoje lečenje obavlja o trošku Republičkog fonda, koji pokriva dve trećine troškova, dok ostatak plaća pacijent.
"Veoma retko osobe koje su naši osiguranici odlučuju da operaciju urade o svom trošku, tako da je od 17 pacijenata, tokom 2014. i 2015. godine, samo jedna osoba to uradila o svom trošku zbog privatnosti", naveo je Đorđević.
Pacijenti koji žele sami da snose troškove operišu se na privatnoj klinici.
