Izvor: RTS, 08.Apr.2009, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladine mere ne povećavaju cene
Najveći broj mera koje je predložila Vlada Srbije u borbi protiv ekonomske krize nije inflatoran, ocenio guverner NBS. Dobro je što se problem rešava smanjenjem rashoda, a ne povećanjem prihoda kroz porez na dodatu vrednost. Plate u NBS neće biti smanjivane, jer ćemo dodatno smanjiti broj zaposlenih, poručuje Jelašić.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da su ekonomske mere Vlade Srbije dobre jer neće imati veliki uticaj na cene.
"Važno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je što je najveći deo mera, oko 90 milijardi od ukupnog paketa od 105 milijardi dinara, neinflatoran. Ide se na smanjenje izdataka, a samo manji deo mera će uticati na cene, poput akciza i taksi u mobilnoj telefoniji", rekao je Jelašić na konferenciji za novinare u Nišu.
Jelašić je rekao da će 15 milijardi dinara iz paketa mera Vlade, sa inflatornim karakterom, imati mali efekat na cene.
"Mnogo je bolje što se problem rešava smanjenjem rashoda, a ne povećanjem prihoda kroz povećanje poreza na dodatu vrednost ili sličnim merama", rekao je kaže Jelašić posle razgovora sa privrednicima Niša.
Prema Jelašićevoj oceni, efekti krize će se mnogo više osećati narednih meseci, ali u Srbiji neće doći do hipotekarne krize. Napomenuo je da je učešće hipotekarnih kredita u bilansima manje od 10 odsto, kao i da u Srbiji nije bilo klasičnih hipotekarnih banaka.
Generatori nelikvidnosti
Komentarišući ocenu privrednika da su glavni generatori nelikvodnosti u Srbiji državna preduzeća i veliki trgovinski lanci koji ne servisiraju svoje dugove uredno, Jelašić je rekao da se u prethodnom periodu više trošilo nego što su to prihodi dozvoljavali.
"Mnogi su mislili da će rupe u budžetu i javnom sektoru pokriti neko drugi, ali će sada morati da se troši manje", napomenuo je Jelašić.
Kada su u pitanju trgovinski lanci, guverner se pita u kojoj meri se smanjio obim trgovine i za koliko su ti lanci produžili rokove plaćanja prema svojim dobavljačima.
"Trgovina u maloprodaji je neznatno opala, pa je pitanje da li je kašnjenje identično tom smanjenju ili je ono nešto više", rekao je Jelašić.
"Ukoliko je to kašnjenje veće, onda se novac koristi za nešto drugo i ja mislim da se ministri bave tim pitanjima", napomenuo je guverner.
"Gotovina zlata vredna"
Komentarišući napise u štampi da je MMF sugerisao da bi zemlje istočne Evrope trebalo hitno da pređu na evro kao zakonsko sredstvo plaćanja, Jelašić je ukazao da se ta preporuka ne odnosi na Srbiju i da su "srpski mediji taj deo malo domislili".
"Mislilo se pre svega na zemlje članice Evropske unije", objasnio je Jelašić, priznajući da je likvidnost u zemlji sada pogoršana.
"Veliki deo duga preduzeća i građana je evrima, ali Srbija ima adekvatnost kapitala koja je tri puta veća nego u zemljama EU. Ako se nešto i desi, imamo bolje i veće obezbeđenje, jer je 45 odsto štednje kod NBS", prokomentarisao je guverner ocenu da Srbija spada u zemlje sa većim finansijskim rizicima.
Prema rečima guvernera, u Srbiji se kriza izjednačava sa inflacijom, ali toga ovoga puta neće biti. Kategoričan je u stavu da neće biti štampanja para.
Na žalbe privrednika da su banke zaoštrile uslove kreditanja, Jelašić je podsetio na izreku da "bankari nude kišobrane kada sija sunce, a traže da se vrate kada pada kiša", ali da je sreća da u Srbiji ima više banaka.
Jelašić je poručio privrednicima da je "dug zao drug" i da je "gotovina u ovim vremenima zlata vredna".
Bez smanjenja plata u NBS
Guverener je rekao da se zaposlenima u NBS neće smanjivati plate zbog mera štednje koje je donela Vlada Srbije.
Jelašić je objasnio da se u NBS "ne osećaju prozvanim kada je u pitanju smanjenje broja zaposlenih jer, dok su drugi poslednjih godina povećavali broj radnika, u NBS su smanjivali.
"Nema smanjenja pojedinačnih zarada. Mi ćemo ove godine imati dodatno smanjivanje broja zaposlenih i neće doći do povećanja suma zarada i to jedini reper koji se koristi i prema Međunarodnom monetarnom fondu i prema svima ostalima", istakao je guverner.
"Dok se broj zaposlenih u državnoj administraciji povećavao za nekoliko hiljada svakih pet godina, mi smo u tom periodu svakodnevno smanjivali broj zaposlenih sa 5.500 na 2.300 zaposlenih", istakao je Radovan Jelašić.
