Izvor: Blic, 17.Jan.2011, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće učešće građana za kredite uz subvenciju
BEOGRAD - Za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize Vlada Srbije je predvidela sedam milijardi dinara iz državne kase. Usvajanjem programa mera, koji treba da počne sa sprovođenjem krajem januara, planirano je da se omogući dalji rast izvoza i podstakne rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i zaposlenosti. U odnosu na prošlu godinu izmenjeni su uslovi za subvencionisanje stambenih kredita.
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić najavio je da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najkasnije za deset dana Fond za razvoj potpisati sa bankama ugovor koji će omogućiti realizaciju tog programa.
Nema učešća u kamatnim stopama Stepen učešća građana uvećan je sa 5 na 10 odsto Subvencije države smanjene su sa 20 na 15 odsto Država više ne subvencioniše kamatne stope Kamatne stope zavise od konkretne banke
Programom je opredeljeno da 1,4 milijarde dinara bude usmereno na kredite za likvidnost koje će banke i ove godine odobravati pod potpuno istim uslovima kao i prošle, a 700 miliona dinara za investicione kredite. Za potrošačke kredite takođe je predviđeno 1,4 milijarde dinara, dok će za kupovinu „punta” po sistemu „staro za novo” biti izdvojeno oko 550 miliona dinara, dok je lane taj iznos bio 800 miliona dinara.
Uslovi za subvencionisane kredite ostali su uglavnom isti kao i prethodne godine, dok je u nekim segmentima došlo do promena, kao što je to slučaj s povećanjem limita za isnos kredita za likvidnost. Primera radi, za srednja preduzeća limit za iznos kredita povećan je sa 50 miliona na 80 miliona dinara, za velika sa 200 na 300 miliona, a za mala sa pet na deset miliona dinara. Putem subvencionisanih kredita predviđeno je stimulisanje proizvodnje traktora, autobusa, kamiona, građevinskih mašina, a dodatno je izdvojeno dve milijarde dinara za poseban program vagonogradnje. Za kupovinu „punta” subvencija će biti smanjena sa 1.000 na 600 evra, dok će se kreditna stopa na godišnjem nivou zadržati na visini od 4,5 odsto. Ove godine se ne subvencionišu turistička putovanja i kupovina podnih obloga jer, kako tvrde u Ministarstvu, za to nije bilo interesovanja.
- Procene međunarodnih finansijskih institucija su da je polovina rasta BDP-a lane u Srbiji ostvarena zahvaljujući ovim merama - kaže Ćirić i ističe da Ministarstvo ekonomije ove godine očekuje porast životnog standarda građana.
U 2010. godini je, kako kaže, kroz Program mera vlade u privredu „upumpano” oko 1,9 milijardi evra, od čega je najveći deo otišao u kredite za likvidnost. Prošle godine je oko 1.900 preduzeća uzelo investicione kredite, a u te svrhe, kako je rekao, banke su plasirale oko 230 miliona evra. Oko 170.000 domaćinstava je uzelo oko 260 miliona evra kredita.
Privrednici: Potrebni povoljni zajmovi
Srpskim preduzećima su još potrebni subvencionisani krediti, ocenili su poznati privrednici. Iako je država ove godine za povoljne kredite privredi odvojila tri puta manje novca nego lane, mnogi kažu da je i to bolje nego ništa.
MIRKO TODOROVIĆ (Todor): Subvencije su dobrodošle, sve dok privreda ne stane na noge. Mada, ni takve kamate nisu povoljne koliko se misli. Ove kreditne linije su kod nas i dalje skuplje nego na zapadu, a naši proizvodi nisu konkurentni.
NIKOLA PAVIČIĆ (Tarket): Najbolje je postepeno ukidati ove subvencije, za koje u budućnosti nema mesta, osim ako država ne namerava da, recimo, favorizuje izvoznike. Vlada bi trebalo da se dogovori s bankama da i u redovnom finansiranju ne precenjuju rizik, kako bi i kada ukinu ove kredite, preduzeća mogla da dobiju kredit.
NEBOJŠA POPOV (Centroproizvod): Krediti za likvidnost su ponekad dobri, jer pomognu posrnulom preduzeću da premosti težak period. Međutim, ne treba odobravati ove zajmove prezaduženim firmama, jer tako ne rešavaju problem, samo ga odlažu. Srbiji su potrebniji krediti za investicije.
