Izvor: Blic, 23.Nov.2013, 11:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uticaj povećanja niže stope PDV-a na inflaciju

Jednokratni efekat povećanja niže stope PDV-a na inflaciju iznosio bi 0,7 procentnih poena, pod pretpostavkom da cene proizvoda i usluga na koje je povećan PDV porastu za pun iznos povećanja poreza, procenila je Narodna banka Srbije.

Međutim, prilikom izrade projekcije inflacije, NBS je pretpostavila da će jedan deo povećanja PDV-a biti apsorbovan smanjenjem trgovačkih marži, izuzev u slučaju regulisanih cena, gde je pretpostavljeni prenos od 100 odsto, navedeno je u novembarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izveštaju o inflaciji.

Prenos povećanja PDV-a na cene iznosiće 60 odsto kod hrane, prema dosadašnjem iskustvu, odnosno 80 odsto kod informatičke opreme i hotelskih usluga.

Pod tim pretpostavkama, jednokratni efekat te mere na inflaciju iznosio bi 0,5 procentnih poena. Indirektni efekti povećanja PDV-a na cene biće mali, odnosno ograničeni mogućnošću proizvodjača da povećaju cene u uslovima niske domaće tražnje, ocenila je centralna banka.

Uticaj novih mera ekonomske politike na bruto domaći proizvod (BDP) odraziće se u kratkom roku na smanjenje potrošnje domaćinstava i države. Prema proceni NBS, negativan doprinos potrošnje domaćinstava BDP-u sledeće godine iznosiće 0,9 procentnih poena, a potrošnje države oko 0,1 procentnih poena.

Najavljene mere trebalo bi da doprinesu da sledeće godine ne dodje do povećanja deficita tekućeg računa platnog bilansa. Naime, iako će troškovi kamata biti veći, sprovodjenje fiskalne konsolidacije trebalo bi za rezultat da ima manji uvoz potrošnih dobara i repromaterijala, čime bi se kompenzovalo povećanje troškova kamata.

Iako se čini da u kratkom roku prevladavaju negativni efekti novih mera ekonomske politike, one su neophodne radi održanja fiskalne stabilnosti, odnosno kao uslov za makroekonomsku stabilizaciju, navela je NBS.

Značaj njihovog sprovodjenja posebno se ne može prenaglasiti u uslovima povećane neizvesnosti koja dolazi iz eksternog okruženja, kada i najmanja sumnja u održivost javnih finansija može znatno povećati averziju investitora prema ulaganju u odredjenu zemlju u razvoju.

Pored toga, u dužem roku, sprovođenje tih mera rezultiraće poboljšanjem investicione klime, a time i većim ekonomskim rastom, ocenila je centralna banka.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...