Izvor: B92, 11.Sep.2017, 07:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Norveškoj izbori, šta će biti zavisi ko pobedi

Oslo -- U Norveškoj počinju parlamentarni izbori uoči kojih je pokrenuta debata o nacionalnim vrednostima, odnosno koliko bi Norveška trebalo da bude bliska sa EU.

Dok Britanija gleda u Norvešku kao inspiraciju u svom "razvodu" od EU, neki u Oslu vide Britaniju kao model za prekidanje veza sa EU u potpunosti.

Ovakva populistička pozicija počinje da bude popularna, jer levičarska Laburistička >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << partija Norveške, kao i desničari, gledaju da nađu partnere kako bi formirali manjinu u parlamentu, piše AP.

Na vlasti je trenutno koalicija premijerke Erne Solberg, dok su laburisti glavna opozicija - najveća partija u parlamentu, međutim, i dalje joj fali podrška bar još dve manje partije za većinu.

Centristička partija je obećala da će podržati laburiste, pod uslovom da se obavi istraga o odnosima Norveške sa EU. Norveška nije u EU, međutim, ima pristup jedinstvenom tržištu od skoro pola milijarde ljudi, a takodje prihvata migrante i oponaša zakone EU.

"Mi smo zemlja koja se večito protivila elitama. Evropska unija je elita koja oduzima previše moći od našeg parlamenta. Mislimo da to prenosi previše suvereniteta i neizglasane birokratiju u Brisel", rekao je lider Centrističke partije, Sigve Slagsvol Vedum za AP.

Pred izbore popularnost Centrističke partije je porasla, a Vedum dodaje da je situacija u Norveškoj mnogo manje drastična nego Bregzit, ali da pomno prate situaciju u Britaniji.

Profesor političkih nauka na Norveškom univerzitetu tehnologije Toril Alberg smatra da su laburisti i konzervativci previše posvećeni trenutnom dogovoru i da su pregovori ili referendum o EU malo verovatni. Sa druge strane, lider Centrističke partije smatra da je vreme pravo. "Bregzit znači da postoji nova stvarnost i da će biti novih trgovinskih dogovora sa EU. Želimo da vidimo te prilike", rekao je on.

Opadajuća popularnost laburista znači da većina u parlamentu zavisi od evroskeptične Socijalističke partije, a moguće i od zelenih, kao i od ekstremne levice - Crvene partije. Sve te stranke imaju neprijateljski stav prema trenutnom aranžmanu sa EU.

Kada je u pitanju desno krilo, istraživanja pokazuju da konzervativci jedva imaju većinu, ali pod uslovom da održe na okupu manje partije. Drugačije vizije hrišćanskih i norveških vrednosti isprečile su se, medjutim, izmedju Partije napretka i hrišćanskih demokrata. ž

Visoki zvaničnik Partije napretka izazvao je kritike hrišćanskih demokrata zbog izjave da bi one kojima nije odobren azil trebalo zatvoriti dok čekaju deportaciju.

"Želimo da Norveška bude priznata kao zemlja koja ostaje verna svojoj međunarodnoj reputaciji, koju karakteriše saosećanje, mirotvorstvo i spremnost da brani siromašne zemlje i one koji beže da spasu svoje živote. Želimo novu vladu u koju nije uključena Partija napretka", rekala je liderka hrišćanskih demokrata Hilde Frafjord Jonson.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na B92...