Izvor: RTS, 04.Dec.2012, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedok negirao napade na civile u Sarajevu

Oficir Vojska Republike Srpske Blaško Rašević, svedok odbrane na suđenju Radovanu Karadžiću, negirao napade na civile u Sarajevu.

Svedok odbrane Blaško Rašević negirao je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom navod optužnice da je Vojska Republike Srpske tokom rata u BiH pucala na civile u sarajevskom starom jezgru sa obližnjeg visa.

Tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandnat njene vojske, Karadžić optužen je, između >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ostalog, za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima sa položaja VRS, 1992-95.

Svedok Rašević, koji je bio komandir jedne od četa Romanijske brigade VRS, izjavio je da sa položaja te čete na Špicastoj stijeni nikada nije otvarana vatra na civile u sarajevskom naselju Sedrenik.

Prema optužnici, VRS je odgovorna za više napada na civile sa Špicaste stijene, gde je imala snajpersko gnezdo.

Rašević je opovrgavao i da je pucano iz sela Mrkovići, gde su, po ranijim iskazima Karadžićevih svedoka, bili razmešteni minobacači VRS.

Optužbu da je VRS odgovorna za minobacački napad na pijacu Markale u kojem je, 5. februara 1994, poginulo 66 osoba, a ranjeno 140 građana, svedok je prokomentarisao rečima da ne veruje da je projektil mogao doći sa Mrkovića jer bi "neko morao znati za to, procurela bi informacija".

Po rečima svedoka, muslimanske snage iz Sarajeva su neprekidno otvarale vatru na Špicastu stijenu iz pokretnih minobacača skrivenih među civilinim objektima, poput bolnice i stadiona na Koševu.

Armija BiH je više puta i pešadijom napadala taj položaj, koji je bio ključan za prekidanje komunikacije sa srpskim opštinama Vogošća, Rajlovac i Hadžići, kazao je Rašević.

Izjavio je i da su rovovi suprotstavljenih snaga na Špicastoj stijeni bili udaljeni 50 metara i da su se srpski borci dovikivali sa "domaćim muslimanima" koji su ih upozoravali na dolazak "nekih drugih muslimana" koji bi otvarali vatru.

Srpski vojnici, sa druge strane, upozoravali su muslimanske civile podno Špicaste stijene da ne obavljaju poljske radove da se ne bi desilo da "neko puca... ili neka granata zaluta".

U unakrsnom ispitivanju, tužioci su svedoku predočili dokumente Unprofora po kojima je sa položaja na Špicastoj stijeni i na Mrkovićima u proleće i leto 1995. bila otvarana snajperska i minobacačka vatra na civile koja je odnela dva života.

Ponavljajući da njegova četa nije pucala na civile, Rašević je rekao i da u to vreme nije bio na položajima i da navode u izveštaju međunarodnih snaga ne može "ni da potvrdi, ni da demantuje".

Prihvatajući sugestiju zastupnice optužbe da "nije imalo smisla" da VRS odgovara na vatru iz pokretnih minobacača ABiH, pošto bi se oni sakrili među civilne objekte, svedok je naznačio da "u takvim slučajevima nismo ni odgovarali, nismo pucali nasumice".

U dodatnom ispitivanju, Karadžić je predočio svedoku da je u istom dokumentu Unprofor naveo da je u avgustu 1995. na sarajevski Stari grad pucano i sa obližnjih položaja Armije BiH, što je Rašević potvrdio.

Po Raševićevim rečima, zbog velike blizine položaja VRS i ABiH kod Špicaste stijene bilo je teško utvrditi odakle je tačno vatra na Sarajevo bila otvarana.

Karadžić nastavlja svoju odbranu iskazom sledećeg svedoka.

Nastavak na RTS...