Izvor: RTS, 11.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skraćenje rada ako država plaća troškove
Za Uniju poslodavaca Srbije prihvatljivo je da se radna nedelja smanji sa 40 na 32 radna sata, ali samo ako država isplati deo zarada i poreza i doprinosa za osam neradnih sati. Država može da pomogne preduzećima, ali ne kao novi trošak iz budžeta, već je neophodno da se izvrši preraspodela rashoda, rekla je Diana Dragutinović.
Unija poslodavaca Srbije saopštila je da je za njih prihvatljivo da se, tamo gde nema posla, radna nedelja smanji sa 40 na 32 radna sata, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << samo u slučaju da država preuzme isplatu dela zarada i poreza i doprinosa za osam neradnih sati.
Unija je saopštila da je odluku donela posle detaljnog razmatranja predloženog Programa socijalnih mera Ministarstva rada i socijalne politike i konsultacija sa direktorima i vlasnicima 60 velikih i srednjih kompanija građevinske, metalske, hemijske, prehrambrene, tekstilne i drvne industrije.
Unija poslodavaca ocenila je da je za budžet bolje da država dotira osam radnih sati nedeljno u potpunosti i, u kompanijama koje imaju manjak posla isplati mesečno zaposlenima 3.587 dinara, nego da kompanije budu prinuđene da otpuste zaposlene, pa da se njima kao nezaposlenima isplaćuje naknada.
Kako su u suprotnom otpuštanja neminovna, finansijski je za državu povoljnije da prihvati ovaj predlog, jer bi otpuštanja hiljada zaposlenih koja su već u toku mogla da stvore desetine hiljada socijalnih slučajeva, navedeno je u saopštenju.
Za poslodavce u Srbiji neprihvatljivo je smanjenje fonda radnih sati na 32 sata nedeljno, a da pritom isplaćuju plate kao da se radi 40 sati, dodaje se u saopštenju.
Anketom i analizom na osnovu reprezentativnog uzorka, Unija poslodavaca je utvrdila da će većina preduzeća u Srbiji, sem banaka i kompanija u nekim uslužnim delatnostima, u narednom periodu imati 20 do 25 odsto manju potrebu za angažovanom radnom snagom zbog manjka narudžbina i opšteg pada prometa.
Najugroženiji je metalski sektor gde preduzeća već knjiže gubitke i postoji realna potreba za smanjenjem radne snage u rasponu od 30 do 35 odsto, sledi hemijska i industrija nemetala sa potrebom smanjenja radne snage od 22 do 24 odsto, prehrambena i prerađivačka industrija sa 15 do 17 odsto i tekstilna industrija sa 14 odsto.
U tim sektorima industrije, poslodavci imaju teškoće u prevazilaženju gubitaka u uslovima kada isplaćuju zarade i prateće poreze i doprinose u istom iznosu kao pre izbijanja krize, navela je Unija poslodavaca.
Dragutinović: Moguća pomoć države
Minstarka finansija Diana Dragutinović ne odbacuje mogućnost da se novac za pomoć preduzećima isplati iz budžeta, ali ne kao novi trošak, već je potrebno da se izvrši preraspodela rashoda.
"Samo u 2008. godini lokalni nivoi su potrošili za socijalne namene, ali ne ono što je predviđeno zakonom, nego na različite jednokratne pomoći, do 35 milijardi dinara. Ta sredstva bi mogla biti mobilisana da se pomogne firmama koje u ovom trenutku imaju problema sa tržištem", rekla je ministarka finansija.
Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je ranije Vladi deset zahteva sa predlozima za ublažavanje ekonomske krize i izbegavanje većih posledica po standard građana.
Sindikalci traže očuvanje nivoa zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, povećanje proizvodnje i izvoza, smanjenje javne potrošnje i uvoza, stabilizaciju kursa dinara, rasterećenje privrede i obezbeđenje odgovarajućeg standarda građana.
"Mi podržavamo sve one efekte ili predloge koji bi pomogli da ne dolazi do gubljenja radnih mesta, ali isto tako da ti efekti ne znače manje plate zaposlenih", rekao je predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Radnicima u Srbiji poslodavci duguju 125 milijardi dinara za neisplaćena zdravstvena i penzijska osiguranja. Sindikat zbog toga zahteva efikasniju naplatu poreza i doprinosa, oštriju borbu protiv sive ekonomije i jačanje rada inspekcijskih službi.
