Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šajkaški černozem dočekao cevi „Južnog toka”
U ataru naselja Šajkaš u opštini Titel počele pripreme za svečano otvaranje radova na investiciji vrednoj 1,9 milijardi evra
Plodni černozem severne pokrajine u ataru sela Šajkaš dočekao je prve cevi gasovoda „Južni tok”, koje će sutra biti zavarene na svečanoj ceremoniji otvaranja radova na kapitalnom projektu vrednom 1,9 milijardi evra. Na betonskoj platformi grupa od desetak radnika i projektanata premerava i procenjuje velike čelične komponente, pripremajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proslavu. Pokraj puta nedaleko od ulaza u naselje potomaka srpskih čamdžija u sastavu nekadašnjih oružanih snaga Habzburške monarhije, reporteri „Politike” zatiču i velike plave poklopce sa natpisima „Gazprom”, a u okolini su postavljeni mehanizacija i beli šatori koji će upotpuniti sutrašnje okupljanje.
– Nema primedbi. Javnost se interesuje za Šajkaš, a nas poljoprivrednike radovi ne ometaju dok smo u njivama. Očekivali smo Vladimira Putina, ali čuli smo da on neće doći. Šteta, svakako bismo imali čime da ga poslužimo. Čuli ste verovatno za manifestaciju „Šajkaški ražanj”. Tu se okreću i prasići, i jaganjci, i jarići, kakve ne bi odbili ni šefovi država ni ministri, ni direktori. Domaćini smo i „Mudijade”, pa bismo prijem upotpunili najboljim belim bubrezima koje imamo – svedoči zemljoradnik Živan Ćiprovac, dok pokraj svog traktora pokazuje moguću trasu cevovoda.
Meštani kažu da su zadovoljni sumama koje će dobiti u naknadu za ustupanje parcela, mada ne pominju kolike su svote u pitanju.
– Reč je o zemlji koja spada u prvu i drugu kategoriju po kvalitetu i daje dobre prinose, ali su investitori sve to imali u vidu. Bitno je da država poštuje reč. Nisam rusofil, ali Putina bismo svakako lepo dočekali. Kao i svim Slovenima i nama je potrebna čvršća ruka, a on je za tako nešto primer – poručuje Lazar Lola Krstić i u šali dodaje da zbog posvećenosti poljoprivredi još nije stigao da postane ministar finansija kao njegov imenjak i prezimenjak.
Kao i žitelji okolnih mesta u ovom kraju i u Šajkašu nije zanemarljiv broj onih koji ne skrivaju koje istorijske ličnosti u proteklih nekoliko vekova slove za najveće pokretače radova i investitore, iako je to zahtevalo i napor onih koji su ovde živeli. Mnogi tu ulogu dodeljuju Mariji Tereziji i Josipu Brozu, naročito kada je u pitanju navodnjavanje, a da li će Vladimir Putin uspeti da ih dostigne, kada je reč o grejanju i energetici, to će, kako kažu, vreme pokazati.
Gasovod koristan – šteta što ne dolazi Putin
Predsednik MZ Šajkaš Miroljub Medaković u izjavi Tanjugu potvrdio je da će izgradnja gasovoda „Južni tok” imati pozitivne efekte po ovo naselje i njegove meštane, ali da su oni „malo razočarani što među gostima neće videti predsednika Rusije Vladimira Putina”.
Medaković je naveo i da se žitelji nadaju da će im projekat doneti otvaranje novih radnih mesta uz direktno zapošljavanje ili pružanje usluga izvođačima. On je dodao da su predstavnici „Južnog toka” za sada sklopili ugovore o obeštećenju sa 17 vlasnika parcela, za privremeno korišćenje ovog zemljišta i da ni jedan vlasnik njive nije imao prigovor.
Komšije iz Kovilja poželele sreću
Žitelji susednog mesta Kovilj, za koje su mediji prvobitno tvrdili da će u njihovom ataru početi radovi kažu da nisu ljubomorni na svoje susede iz Šajkaša, ali da ne bi bilo loše da „Južni tok” zahvati i deo njihovih parcela.
– Koviljski atar je veliki, moguće je da cevi stignu i tu. Što se tiče svečanog dočeka bilo kog političara, ima ko bi se ovde postarao, ja sam rešio da poslednji šef države kojeg sam dočekao ostane Josip Broz. U svakom slučaju u selo su svi dobrodošli – naglašava Momir Cerović, meštanin rodnog mesta pesnika Laze Kostića.
Da bi „Južni tok” i ovom mestu doneo korist potvrđuju i supružnici iz Kovilja Radoslava i Svetozar Đurić koji kažu da nije u pitanju samo medijska pažnja već i mogućnost da se smanji cena gasa.
– Što se tiče Šajkaša i priče o tome zašto je ovaj gasovod trasiran kod njih, želimo im sreću. Nikada nismo osećali rivalstvo prema žiteljima ovog mesta, više je taj rivalitet postojao između nas i žitelja Kaća – kaže Svetozar Đurić.
N. Belić
objavljeno: 23.11.2013.
