Izvor: Mondo, 27.Maj.2015, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SPC i Vatikan razgovaraju o "slučaju Stepinac"

Jedna od glavnih tema predstojećih razgovara predstavnika SPC i Katoličke crkve u Beogradu biće kanonizacija hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, jedne od prepreka dolasku pape u Srbiju.

I dalje zabranjena kritika: Alojzije Stepinac

Predsednik Papskog veća za unapređenje jedinstva hrišćana, Kurt Koh, rekao je da bi njegova sutrašnja poseta Beogradu trebalo da produbi "prijateljstvo Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve (SPC).

"To je poverljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << razgovor između SPC i naše crkve. Jasno je da postoje poteškoće na istorijskom planu i da moramo razgovarati o tim različitim stvarima. Trebalo bi da produbimo ovaj dijalog i tek onda možemo zajedno, obje crkve, da kažemo više o tome", rekao je za "Politiku" Koh, švajcarski kardinal, kome je predstojeća poseta Srbiji druga od početka godine.

Na pitanje kada bi moglo doći do papine posjete Srbiji i njegovog susreta sa patrijarhom srpskim Irinejem, Koh je rekao da je potreban konsenzus različitih strana.

"Šta patrijarh Irinej odluči o tome, morate pitati njega", kaže Koh.

Koh bi tokom posete Beogradu trebalo da razgovara sa patrijarhom Irinejem, predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

KONTROVERZA STEPINAC

Vatikan je ranije najavio da će kardinala Stepinca proglasiti za sveca, a 1998. godine je več proglašen "blaženim" (neophodan korak pre eventualnog proglašenja svecem).

Kao zagrebački nadbiskup, Alojzije Stepinac, inače srpski dobrovoljac sa Solunskog fronta, se oštro suprotstavio odbijanju Kraljevine Jugoslavije da potpiše Konkordat sa Vatikanom, pa se okreće ka hrvatskoj opoziciji.

Protiv ustaša 1943.

Protiv ustaških pokolja, u kojima je ubijen i njegov brat, javno se izjašnjava početkom 1943. Stepinac je govorio na propovedi u Zagrebačkoj katedrali i podigao glas protiv ovakvih zločina.

Naročito je bio ogorčen na probritanske oficire koji su bili protivni pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, koji su u Beogradu izvršili državni udar i zbacili namesništvo kneza Pavla.

Ovaj hrvatski kardinal odmah je po ulasku Nemaca u Zagreb 10. aprila 1941. podržao osnivanje NDH, pružao je podršku ustaškom režimu, a 1945. borio se za očuvanje hrvatske države protiv nastupajućeg komunizma.

Neslaganja sa režimom zbog odnosa prema Jevrejima i ubistvima Srba bez ikakvih suđenja iznosi u pismu poglavniku Anti Paveliću već u maju 1941. godine.

Posle rata sa komunističkim vlastima je u kratkotrajnom "primirju". Ubrzo, međutim, Stepinac postaoje ozbiljan protivnik komunistima i javno kritikuje vlast jer oduzima imovinu katoličkih sveštenika i neke proteruje. Biva hapšen, pa držan u kućnom pritvoru da bi bio zatvoren i suđen.

Presudom od 1946. godine osuđen je "zbog kolaboracije sa okupatorom, saradnje sa ustaškim režimom i pokrštavanja Srba" na prisilni radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od tri godine.

U zatvoru Lepoglava ostaje do kraja 1951. godnie a kazna mu preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću na Žumberku, gde je pod stražom do kraja života 1960 godine.

Nastavak na Mondo...