Izvor: Kurir, 11.Dec.2010, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAŠA
Ni ove nedelje ništa od teksta o komunalnoj policiji. Ovog puta razlog dejstvovanje naše diplomatije posle afere „Vikiliks“, a u vezi sa dodelom Nobelove nagrade za mir. Vodeći se novom državnom strategijom „Sad kad ceo svet zna da se međunarodna politika ‘banana republika’ (mi) vodi putem
Ni ove nedelje ništa od teksta o komunalnoj policiji. Ovog puta razlog dejstvovanje naše diplomatije posle afere „Vikiliks“, a u vezi sa dodelom Nobelove nagrade za mir. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Vodeći se novom državnom strategijom „Sad kad ceo svet zna da se međunarodna politika ‘banana republika’ (mi) vodi putem intenzivnog pritiska velikih sila, hajde da se savijamo, pa gde nam leđa puknu, njihovi smo“, Vlada Srbije podlegla je kineskom pritisku (nejasno je da li je pritisak izvršen prekornim pogledom ili čitanjem misli) da ne prisustvuje svečanoj dodeli Nobelove nagrade za mir, koja je juče održana u Oslu.
Ovogodišnji laureat je kineski politički zatvorenik i borac za ljudska prava Liju Sjaobo i sasvim je logično da nema šta mi da tražimo na dodeli nagrade takvom elementu, s obzirom na to da Kina nije priznala Kosovo. Harvardski đak Sunđer Bob sve je ovo provalio i, u svom maniru, malo brzopleto, ali dobronamerno, predložio Deda Mrazu da Srbija ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir.
Deda Mraz je dobar prema svoj deci na svetu, a naročito prema onoj čiji je premijer, s ovim se složio, ne toliko zbog činjenice što je kinesko ignorisanje nezavisnosti Kosova pomoglo da Kosovo ostane neotuđivi deo Srbije (ovde se smejati), već pre zbog toga što su Kinezi jaki i ne bismo da se ljute na nas.
Ne bismo, ipak, želeli ni da se na nas ljuti naš ključni strateški interes, kolevka ljudskih prava i spektakularni primer kolektivne prezaduženosti - Evropska unija. Pošto su od „evropskog“ sna u ovom trenutku ostala samo ljudska prava (zatvorenog kineskog disidenta, doduše), biti jedina evropska zemlja koja ne šalje svog predstavnika na svečanu dodelu Nobelove nagrade za mir potpuno je neprihvatljivo.
Prevedeno na ljudski, EU nam je javnim diplomatskim šamarom (šta je u tajnom bilo, saznaćemo verovatno za dve godine) postavila pitanje: Je l’ hoćete da vam mi gradimo fabrike (obećavamo, evo, već sutra, čim prođe sunovrat evra) ili Kinezi? Onda su se, naravno, Deda Mraz i Sunđer Bob prisetili kako je Kina lepa samo dok je daleka, pa su, našavši se u škripcu, zamolili Veliko Proročište da im pomogne.
Veliko Proročište, i samo iz disidentske porodice, bilo je na velikim mukama i na kraju je reklo da ovog puta ništa neće da prorekne kako mu opet ne bi zamerili da se previše meša u svoj posao proricanja. Međutim, kako je pritisak od strane EU i domaće javnosti, nedovoljno obrađene da zna da li više voli Evropljane ili Kineze, rastao, nešto se moralo učiniti i na kraju se mudri Deda Mraz dosetio!
Kako bi sva deca bila srećna pred novogodišnje praznike, Deda Mraz je poslao svog specijalnog izaslanika u Oslo, a to je naš zaštitnik prava građana Saša Marković. Pardon, upravo sam ga guglovao - Saša Janković. Marković je išao sa mnom u osnovnu i danas ima kafanu u Ljigu.
Specijalni Deda Mrazov izaslanik Saša u Oslu je pokazao da se Srbija saginjati hoće i da će, ma koliko uzak prolaz između planina bio, uvek naći dovoljno malog hobita da se tuda provuče. I „unijate“ site i Kinezi na broju.
Iduće nedelje, skoro sigurno, čitaćete o vrelim decembarskim avanturama srpskih komunalnih policajaca i policajki.
