Izvor: Blic, 20.Okt.2009, 09:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija preko Srbije širi uticaj u regionu

Današnja poseta predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Beogradu označiće, pre svega, energetsko pozicioniranje Rusije na zapadnom Balkanu i označavanje Srbije kao centra u regionu, odakle će Rusija širiti svoj uticaj. Mišljenja o pogodnostima takvog partnerstva za Srbiju podeljena su isto kao i kada je predsednik Srbije Boris Tadić u Moskvi potpisao energetski sporazum i variraju od stupanja u energetsku zavisnost do snažne podrške liderskoj poziciji Beograda u regionu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

U vrhu Vlade Srbije kažu za "Blic” da je ekonomska strana posete Medvedeva u ovom trenutku značajnija od političke, ali da ni političku poruku o čvrstom strateškom partnerstvu dve zemlje ne treba minimizirati.

- Glavna poruka posete je da potvrđivanje dosadašnje podrške Rusije i dokaz da je Srbija glavni partner Moskve u regionu. Pitanje Kosova je sada po strani, posebno otkako je Rusija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju, ali Rusija kao članica Saveta bezbednosti UN ima pravo veta i njena podrška je nezamenljiva. Mnogo je važnija politička poruka koja dolazi kroz ekonomski aspekt posete, a to je da će nam biti odobren kredit od milijardu dolara uprkos tome što i Rusija prolazi kroz krizu. Takođe je važna potvrda energetskog sporazuma dve zemlje, za koji je Moskva posebno zainteresovana i što je glavni cilj ove posete sa njenog stanovišta - kaže za "Blic” izvor iz vrha Vlade.

Glavni ruski interes je energetski, tačnije Moskva bi da preko Srbije račva gasovod po celom Balkanu i dalje prema Evropi, a manje je reč o političkom interesu, potvrdio je za "Blic” i drugi sagovornik iz vrha srpske vlade. Po njegovim rečima, Moskva je izabrala Beograd za proslavu pobede nad fašizmom jer se razlikuje od drugih zemalja koje su bile iza gvozdene zavese (Češka, Poljska, Mađarska) i koje su rusku ulogu u Drugom svetkom ratu videle drugačije od Beograda.

- Sa političke strane, Beograd očekuje da Moskva "zakuca” svoj stav o Kosovu, kako bi se prekinule spekulacije o trgovini Moskve ovim pitanjem, dok u ekonomskom smislu Beograd vidi Rusiju kao podjednako važan izvor povoljnih kredita koji će omogućiti Srbiji da poboljša situaciju u zemlji usred ekonomske krize - kaže naš izvor.

Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, smatra da poseta Dmitrija Medvedeva Beogradu može ojačati šanse Srbije da postane regionalni energetski centar na koji će se u budućnosti oslanjati Rusija.

- Posle sporazuma o prodaji NIS, o izgradnji "Južnog toka” i Banatskog dvora, Srbija ima sve bolje izglede da postane čvorište gasnih i drugih instalacija za distribuciju ruskih energenata - objašnjava ekspert koji danas i sutra u Beogradu učestvuje na konferenciji o rusko-srpskim odnosima.

Nikiforov istovremeno ne isključuje mogućnost da bi Srbija mogla da dobije određeno mesto i u novom sistemu kolektivne bezbednosti koji razrađuje Medvedev.

Srbija je za Rusiju interesantna i kao buduća članica EU, kada bi mogla da postane još jedan most koji povezuje Moskvu i Brisel.

"Već sada mnoge zapadne kompanije angažuju biznismene iz Srbije da pregovaraju u Rusiji jer oni uspevaju da uspostave bolji kontakt s ruskim partnerima”, ukazuje Nikiforov.

Stupanje Srbije u EU neće predstavljati nikakvu opasnost za Rusiju, već će joj, naprotiv, doneti samo korist, izjavio je juče predsednik Boris Tadić. "U Evropskoj uniji ćemo biti najbolji prijatelj Rusije. To će biti od pomoći u svim aspektima odnosa dveju država”, rekao je predsednik Srbije u intervjuu Televiziji "Vesti 24”. Prema njegovim rečima, Srbija je zadovoljna načinom na koji se "Gaspromnjeft” bavi modernizacijom NIS.

Ekonomska strana posete ne završava se na energetskim aranžmanima. Brojna delegacija koja dolazi sa Medvedevom pokušaće da se dogovori o učešću ruskih kompanija u izgradnji beogradskog metroa, stanice Prokop, kao i o brojnim drugim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Tema razgovora svakako će biti povećanje spoljnotrgovinske razmene dve zemlje, koja je ove godine opala skoro za polovinu u odnosu na prošlu.

Vladimir Gligorov, saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za "Blic” da će, po njemu, obaveze proistekle za Srbiju iz ovog partnerstva biti znatno veće od koristi.

- Mogućnosti ekonomske saradnje su ograničene. Energetski je sektor važan, ali je industrijska proizvodnja mnogo važnija za razvoj, gde su mogućnosti saradnje mnogo manje. Čak i povećanje izvoza u Rusiju nije moguće ukoliko Srbija ne počne da proizvodi industrijske proizvode. Iz ovoga takođe treba zaključiti da su koristi od ulaganja u energetski sektor asimetrične: ruska je značajno veća od srpske - objašnjava Gligorov.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ocenio je juče u razgovoru sa ministrom za vanredne situacije Rusije Sergejom Šojguom, da Srbija i Rusija imaju dobre i bliske odnose i naglasio da poseta predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva ima izuzetan značaj za jačanje sveukupnih bilateralnih odnosa. Šojgu je rekao da je za odnose Srbije i Ruske Federacije izuzetno značajno to što su svi glavni projekti ugovoreni na poslednjoj sednici Rusko-srpskog komiteta u Moskvi finalizovani.

UVECAJTE GRAFIČKI PRIKAZ

Najvažnije teme i poruke

Utvrđivanje dugoročnog strateškog partnerstva Beograda i Moskve

Poruka da je Srbija centralni ruski partner u regionu zapadnog Balkana

Najavljen kredit od milijardu dolara istovremeno znači i političku podršku jer dolazi u vreme krize (Moskva je odbila da da kredit Ukrajini i poslednji deo tranše kredita Belorusiji)

Povećanje ekonomske saradnje i veće učešće ruskih kompanija u infrastrukturnim projektima (ruska železnica je spremna da radi na rekonstrukciji beogradskog železničkog čvora, a ruske kompanije planiraju da učestvuju u izgradnji metroa)

Poseta je i podrška direktno predsedniku Tadiću, koji se zalagao za realizaciju gasnog sporazuma

Očekivanja Moskve

- Energetsko pozicioniranje u regionu zapadnog Balkana

- Dobra šansa da ruski kapital učvrsti svoje pozicije u Srbiji

- Učešće ruskih firmi u infrastrukturnim projektima u Srbiji

- Vezivanje posete za obeležavanje oslobađanja Beograda od fašizma pomaže strategiji ruskog rukovodstva u borbi protiv "falsifikovanja istorije” i pokušaja omalovažavanja uloge Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom

- Podrška Beograda moskovskoj inicijativi za novi sporazum o evropskoj bezbednosti

Ruske rakete na Kopaoniku?

Vojna saradnja Srbije i Rusije nije na zavidnom nivou, mada su očekivanja od nje uvek bila velika u obe zemlje. Kuriozitet je, međutim, da su upravo planovi o njoj omogućili Srbiji da prošle godine sa EU potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je presudno uticao na izbornu pobedu koalicije "Za evropsku Srbiju”, saznaje "Blic” u vrhu vladajuće koalicije.

- Prošle godine razmatrani su planovi o podizanju ruskog raketnog štita u Srbiji, tačnije o postavljanju ruskih raketa na Kopaoniku. Da bi ovo sprečili, zvaničnici u EU pogurali su SSP. Holandija je na potpisivanje pristala samo pod pretnjom ruskih raketa - kaže za "Blic” izvor iz vrha vlasti.

Šta bi srpski poslanici pitali Medvedeva

Dragan Marković Palma lider Jedinstvene Srbije

- Želeo bih da se predsedniku Moskve pohvalim svojim uspesima i da poklonim Moskvi dva hektara zemlje, kao i pet stipendija Učiteljskog fakulteta u Jagodini. Nemam šta da pitam Medvedeva, ali bih ga informisao o svom odlasku u Moskvu.



Dragan Šormaz poslanik DSS

- Ne bih ga ništa pitao, samo bih mu dao podršku. I čestitao bih mu na onome što Rusija radi na poštovanju međunarodnog prava štiteći integritet Srbije kada je u pitanju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Đorđe Milićević poslanik SPS

- Pre svega, predsedniku Rusije zahvalio bih na svemu što Moskva čini za Kosovo. Rekao bih mu da očekujemo formulisanje orijentira za stratešku saradnju i unapređivanje bilateralnih odnosa između Rusije i Srbije.

Vlatko Ratković poslanik DS

- Medvedeva bih pitao o efektima učešća Ruske Federacije u projektima "Partnerstva za mir”. Interesuje me da li će doći do finansijskog angažmana Rusije sa našom zemljom i koji će biti uslovi tog angažmana.

Željko Ivanji poslanik G17 plus

- Predsednika Rusije bih pitao zašto se još ne znaju ubice novinarke Ane Po­litkovskaje, koja je pisala o Rusiji danas, i zašto Rusija ne priznaje nadležnost Suda za ljudska prava u Strazburu.

Vjerica Radeta poslanik SRS

- Pitala bih ga koliko Ruska Federacija može da učini na tome da prestane s radom Haški tribunal i da se što pre završi suđenje Vojislavu Šešelju.

Velimir Ilić lider Nove Srbije

- Ne bih ga ništa pitao zbog neprijatnosti koju osećam zato što dogovori koje sam svojevremeno s njim u Moskvi sklopio nisu ispoštovani, pre svega kada je naftna industrija u pitanju.

Sramota me je što smo dali loše podatke o poslovanju NIS-a, kao i što sad prodajemo rafineriju u Smederevu Amerikancima.



M. M.

Nastavak na Blic...

Radio Televizija Vojvodine: Jeremić: Očekujemo potvrdu ruske podrške za Kosovo