Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2010, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predistražne radnje o trgovini organima na Kosovu

BEOGRAD -

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da su naši pravosudni organi preduzeli predistražne radnje u slučaju trgovine organima otetih Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji i da je uverena da će profesionalno nastaviti da obavljaju svoj posao.

"Imajući u vidu da je reč o ratnom zločinu, sigurna sam da će nadležni organi Srbije pokrenuti istragu", istakla je Malovićeva u intervjuu "Novostima" koje pišu da će se u istragu o trgovini organima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << otetih Srba i ostalih nealbanaca sa Kosmeta, pored Tužilaštva za ratne zločine, najverovatnije uključiti i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal i agencija OLAF.

"Ovaj predmet može biti test za međunarodnu zajednicu i moramo učiniti sve da ostvarimo punu saradnju, jer je nužno da utvrdimo istinu i u tom pogledu izveštaj Dika Martija predstavlja veliki doprinos. Svi oni za koje se dokaže da su učestvovali u tom monstruoznom zločinu moraju biti izvedeni pred lice pravde i odgovarati za počinjena nedela", naglasila je Malovićeva.

Ona je podsetila da je srpsko pravosuđe više puta do sada dokazalo da je sposobno da profesionalno postupa.

"Novosti" pišu da će se u istragu o trgovini organima otetih na Kosovu uključiti i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, a istragu će pojačati i određene međunarodne organizacije koje imaju nadležnost da postupaju i van teritorije Srbije.

Njihov zajednički cilj je da uđu u trag milionima evra koji su završili na računima stranih banaka, a za koje se pretpostavlja da su "zarađeni" trgovinom organima.

Do novih tragova mogao bi da dođe i OLAF, evropska organizacija za ispitivanje novčanih transakcija. Do prvih sumnjivih informacija o nelegalnim tokovima novca do sada su došli i Tužilaštvo za ratne zločine i američki FBI. Neke od banaka koje su bile samo usputne stanice nalaze se na Kipru, u Albaniji, Švajcarskoj i Švedskoj, navode "Novosti".

Sumnjivi računi u bankama

Amerikanci su pre nekoliko godina otkrili sumnjiv račun u jednoj kiparskoj banci, na koji je uplaćeno dva miliona evra. Novac je na njega stigao iz švajcarske banke u Bazelu, a bio je zaštićen kao podračun ofšor kompanije. Vlasnik tog računa je Edžet Boria, kosovski Albanac, za koga se tvrdi da je umešan u organizovani kriminal i trgovinu heroinom širom Evrope. On je desna ruka Bedžeta Pacolija, albanskog milijardera i mafijaškog bosa, koji živi u - Švajcarskoj, pišu "Novosti."

Prema nezvaničnim saznanjima, do ovih podataka je došla nemačka obaveštajna služba BND. Ona je proveravala navode da je tadašnji specijalni izaslanik za KiM Marti Ahtisari dobio dva miliona evra kako bi podržao kosovsku nezavisnost.

Izvesna suma novca legla je i na nemački račun albanskog premijera Salija Beriše za koga se sumnja da je pomagao i podržavao pripadnike OVK tokom njihovog boravka u Albaniji. Transakcija ne bi bila sumnjiva da naznaka za ovaj računa nije glasila "Kosovo".

Dosadašnja istraga došla je i do podataka o organizovanju nevladinih organizacija preko kojih je uplaćivan sumnjiv novac. Tako je organizacija "Švedsko-albanske prijateljske veze" imala otvoren račun u jednoj švajcarskoj banci, kao i nevladina organizacija "Hamburg za Kosovo".

Istražitelji su ušli u trag i Albancu Ervinu Ohriju (21), koji je u maju 2000. godine, iz Italije tražio donatora za bubreg.

U banci Dardanija u Tirani, sredinom 1999. godine, bio je otvoren i račun na ime Alija Šabanaja, predsednika Unije za obrazovanje i kulturu samoproklamovane Republike Kosovo. On je tražio, navodno, sredstva za finansiranje rada izbeglica, prognanih, obuke, ali i nekih savetnika koji su potrebni Albaniji.

Albanska organizacija koja se predstavljala kao Nevladina organizacija "Pomoć za Kosovo" stalno se reklamirala tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Pored ovog oglasa, pronađen je i jedan u kome "Kosovska unija trazi stručne i iskusne savetnike ili instruktore...", što je najverovatnije bila šifra za nešto drugo.

Međunarodne finansijske organizacije trebalo bi da otkriju i kako je potrošen novac koji je uplaćen na dva računa nevladine organizacije "Mediker" za koju se sumnjalo da je umešana u pranje novca, organizovanje kriminalnih grupa i terorizam.

Jedan od njih je bio otvoren u Rajfajzen banci u Tirani, a drugi u Nacionalnoj trgovinsko banci, takođe u ovom gradu. Na ova dva računa novac je uplaćivan u albanskoj valuti - lek, a devizni račun - za dolare, bio je registrovan na organizaciju "Karavan".

Ovu NVO i "Mediker" povezuje to što su obe fantomske organizacije koje su osnovane za potrebe jordanskog "biznismena" u Albaniji Jasina Kadija. Sredinom 2000. godine, on je deportovan iz Albanije, navodno zbog sumnje da je član mreže Al kaide. Pre toga je pokušao da podigne sa jednog od računa 2,4 miliona dolara.

Tajms o klinici Medikus

Londonski dnevnik Tajms u današnjem izdanju piše o istrazi Euleksa o radu klinike Medikus u Prištini, u kojoj su se navodno obavljale operacije presađivanja organa.

Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), jedan od sedmorice optuženih je i visoki funkcioner kosovskog ministarstva zdravlja Ilir Rečaj, koji se tereti da je klinici izdao dozvolu za rad iako je na Kosovu zakonom zabranjeno presađivanje organa.

Posmatrači se, napominje Tajms, pitaju da li je Rečaj delovao samostalno, ili je imao naređenje "odozgo".

Bivši savetnik za Balkan u američkom Stejt depratmentu Dejvid Filips kaže da se "na Kosovu nijedna ilegalna aktivnost ne odvija bez znanja i učešća podzemnih obaveštajnih i kriminalnih struktura vladajuće stranke, stvorenih u vreme rata", navodi londonski list.

Premijer Kosova Hašim Tači rekao je, napominje Tajms, da je šokiran navodima iz optužnice za kliniku Medikus i da pravosuđe treba ostaviti da deluje nezavisno od politike.

U klinici Medikus su, kako tvrde tužioci Euleksa, siromašnim ljudima iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Turske vađeni bubrezi, a obećani novac nisu dobili, dok su njihovi organi presađivani bogatim pacijentima, uglavnom Izraelcima koji su za to plaćali po 100.000 evra.

Šest godina kasnije, ugašeni su računi i zaplenjena sredstva Abdula Latifa Saleha koji je živeo u Albaniji, kao i još dve fantomske nevladine organizacije "Talibah internacional" i "Al Haramain". Ista sudbina zadesila je i petu fantomsku NVO "Opstanak nasleđa islamskog društva". Sve one su osnovane kako bi finansirale terorizam i organizovane kriminalne grupe, navode "Novosti".

I Rusija želi detaljnu istragu

U okviru ovog teksta list objavljuje i izjavu ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Konuzina da je i Rusija krajnje zainteresovana da se sprovede detaljna istraga posle izveštaja Dika Martija u kome se bivši komandanti takozvane OVK i najužeg rukovodstva Kosova vezuju za počinjena zverstva nad ljudima, ali i sa organizovanim kriminalom.

"Zločini se mogu povezati sa dolaskom međunarodnih mirovnih snaga i NATO trupa na Kosovo. Važno je početi detaljnu istragu da nijedan zločin ne bi ostao nekažnjen, kao i da nijedan zločinac, ma na kakvom visokom položaju se nalazio, ne izbegne odgovornost. Istraga mora otkriti koje sve strane su umešane u ovaj monstruozni zločin", istakao je Konuzin.

On je rekao da ne treba isključiti mogućnost da su među žrtvama klinike "Medikus" bili i ruski građani, ali i državljani iz nekadašnjih republika bivšeg Sovjetskog Saveza.

Današnja "Politika" navodi da je bivši američki diplomata i regionalni predstavnik UN za sever kosova Džerard Galuči, koji je u martu 2008. podneo ostavku posle sukoba sa ondašnjim šefom Unmika Joakimom Rikerom zbog postupka UN prema štrajkačima iz pravosuđa u Kosovskoj Mitrovici, izjavio da je Unmik uvek bio pod kontrolom vodećih zapadnih Evropljana i Amerikanaca i da Martijeve optužbe verovatno nisu iznenađenje za njih.

"Zapravo, umešanost nekih kosovskih Albanaca u organizovani kriminal je osnovni razlog na osnovu koga su ih zemlje kvinte smirivale i držale pod nekom vrstom kontrole", zaključio je Galuči.

Video snimak iz logora dokaz protiv Tačija

Jedan od glavnih dokaza protiv Hašima Tačija i njegove "dreničke grupe" koji ima srpsko Tužilaštvo za ratne zločine jeste video snimak iz logora u Likovcu u opštini Srbica, na kojem se osim pripadnika ove grupe vide i četvorica kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije, piše danas dnevnik "Blic".

Snimak iz logora u Likovcu načinili su pripadnici "OVK" u maju 1998, navodi taj beogradski dnevni list, dodajući da se na video zapisu vidi radnik EPS-a na kopu Belećevac, kidnapovan 14. maja 1998. na radnom mestu, Žarko Spasić.

Na snimku su i policajac iz Gnjilana Dejan Stoiljković koji je kidnapovan 19. maja 1998. kada se vraćao autobusom iz posete rođaku u Peći, zatim Vladimir Spasić, kidnapovan istog dana kod mesta Komorani, kao i radnik iz Kline Miroslav Šuljinić, kidnapovan 21. maja 1998. kod Lapušnika.

Posmrtni ostaci Šuljanića pronađeni su 2005. u masovnoj grobnici u mahali "Beriša" kod Lapušnika, navodi "Blic" dodajući da je prema saznanjima Tužilaštva "drenička grupa" na ovom području maja 1998. pojačala aktivnosti.

Ta grupa to je činila napadajući gradove i sela i kidnapujući najmanje 30 srpskih i 11 albanskih civila kao i nekoliko policajaca, piše beogradski dnevnik koji, pozivajući se na izvor upoznat sa istragom, navodi da je na osnovu prikupljenih dokaza seriju zločina naredio Tači.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...