Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Apr.2011, 03:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticija izbeglica u rukama Cvetkovića
BEOGRAD, NOVI SAD -
Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova dostavili su danas u Vladi Srbije premijeru Mirku Cvetkoviću peticiju kojom prognani Srbi iz Hrvatske traže stanarska, imovinska i druga stečene prava.
Osim peticije, koju je potpisalo 100 izbegličkih udruženja i 60.000 građana, oni su na portirnici Vlade Srbije predali i Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije koji su oštećeni u imovinskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i drugim pravima u Hrvatskoj.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta izjavio je novinarima da je "u Hrvatskoj poslednjih 20 godina na delu sistematsko uništavanje i otimanje srpske imovine: kuća, stanova, poslovnog prostora, privrednih objekata, šumskog i poljoprivrednog zemljišta", kao i dvostruki standardi u oblasti suđenja za ratne zločine, "daleko teži za Srbe, a daleko lakši za Hrvate".
On je naveo da je u "etnički motivisanim suđenjima procesuirano 95 odsto Srba i pet odsto Hrvata, što je posledica hrvatske politike prema kojoj su Hrvati oslobodioci i heroji, a Srbi agresori i zločinci".
Linta je podsetio da "i dalje na području Hrvatske ima više od 600 grobnih mesta s posmrtnim ostacima ubijenih i nestalih Srba koji još nisu ekshumirani i identifikovani".
"Zato tražimo da Vlada Srbije podrži naš predlog rezolucije i uputi Skupštini Srbije na usvajanje", kazao je Linta i dodao da je cilj da se "pitanje masovnog kršenja ljudskih prava preko 500.000 Srba i velikog broja ostalih građana Srbije, definiše kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima sa zvaničnim Zagrebom".
"Tražimo da Vlada Srbije započne suštinski dijalog s vlastima Hrvatske u cilju sveobuhvatnog i trajnog rešenja naših oduzetih imovinskih, statusnih i drugih stečenih prava", naglasio je Linta.
Temelj tog dijalog, kako je objasnio, mora da bude bečki sporazum o sukcesiji koji su 2001. godine potpisale sve države s prostora bivše Jugoslavije i u kojem se jasno kaže da će svim građanima biti vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990.
Linta je u ime izbegličkih udruženja izrazio razočarenje ponašanjem Vlade Srbije koja odbija dijalog s njihovim legitimnim predstavnicima i naveo da puna dva meseca nisu dobili odgovor na više puta ponovljene zahteve da njihovu delegaciju primi premijer Cvetković.
"Smatramo da je u takvo ponašanje neevropsko, jer je jedan od evropskih standarda partnerski odnos i dijalog između predstavnika Vlade i civilnog sektora", ocenio je Linta.
Tekst Rezolucije i peticija s potpisima podrške upućeni su ranije predsedniku Srbije i srpskog parlamenta, kao i šefovima svih poslaničkih grupa; najvišim zvaničnicima i Saboru Hrvatske i svim relevantnim međunarodnim institucijama uključujući EU, SE, OEBS, UNĆR, vlade SAD, Rusije, Kine i vodećih zapadnih zemalja.
Izbeglička udruženja traže od EU da s vladom u Zagrebu ne potpisuje ugovor o priključenju pre nego što Hrvatska ispuni obaveze iz Poglavlja 23 o pravosuđu i ljudskim pravima, a prognanim Srbima vrati ili nadoknadi nezakonito oduzetu imovinu, statusna i druga stečena prava.
Linta je ukazao da je nedavna presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima "za udruženi zločinački poduhvat s ciljem etničkog čišćenja Srba, dodatna potvrda da se radilo o masovnom i teškom kršenju ljudskih prava" i da zato niko više ne bi smeo da ignoriše njihove opravdane zahteve.
Veselin Šarić, izbeglica iz Osijeka koji danas živi u Novom Sadu, 1980. godine kupio je stan u osiječkom naselju Senjak, a koji mu je 1991., kako kaže, protivpravno oduzet i već tri puta preprodat. Kaže da se žalio i hrvatskim i srpskim vlastima, a sudski postupak je završio na Vrhovnom sudu Hrvatske, i ponovo je vraćen na početak.
"Imam jedan specifičan slučaj. Za vreme rata, od 1991. do 1995. godine, meni su stan u Osijeku prodali dok ja nisam bio tamo. Na osnocu dva svedoka. Kada sam za to saznao 1997. Godine, ja sam pokrenuo postupak i taj spor se vodi punih 14 godina i još nisam rešio problem “ – objašnjava Veselin Šarić.
"Naše su procene, na temelju dugogodišenjg bavljenja problemima izbeglica i praćenjem društveno-političkim prilikama u Hrvatskoj, da će tamo još duži niz godina egzistirati dve službene istine, jedna državna i jedna haška", smatra Ratko Bubalo iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju u Novom Sadu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
