Izvor: B92, 03.Avg.2015, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"'Oluja' - politički proces koji i dalje traje"
Vojna operacija „Oluja“ izvedena 1995. godine, kada je prognano oko 250.000 Srba i 20 godina kasnije je sporna tema o kojoj se polemiše.
Glavno pitanje je da li je moguće uspostaviti normalan život Srba u Hrvatskoj i normalne odnose dve države, ocenili su učesnici tribine “20. godina od operacije "Oluja".
Gradonačelnik Knina Drago Kovačević je 20 godina nakon “Oluje” ubeđen da je moglo drugačije.
Kako navodi, ne odstupa od stava da je u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dogovorenom ratu u kojem su elite Srbije i Hrvatske sarađivale u “etničkom inženjeringu” – vrhunac bila “Oluja”.
Profesor Petar Lađević, koji je jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma navodi da Hrvatska danas ne poštuje zakone koje je done.
“Nije samo što smo izgnani, to što smo izgnani to je činjenica, nego je problem produžavanje ‘Oluje’ drugim sredstvima, a to je da Hrvatska danas ne poštuje elementarne zakone koje je donela”, navodi Lađević.
Prema njegovim rečima, ono što je ključno jeste da države koje trpe konsekvence “Oluje” i “tog rata koji i dalje nazivam građanskim ne poštuju zakone koje su doneli”.
“Prava manjinske zajednice Srba u hrvatskoj se ne poštuju. Najvažnije je da ‘Oluja’ nije samo izgon nego nažalost politički proces koji i dan danas traje”, dodaje Kovačević.
Hrvatsko-srpski odnosi u poslednjih 20 godina stalno su u najgoroj fazi iz koje nakratko izađu, kaže politikolog Dejan Jović.
On ističe neophodno suočavanje s prošlošću.
"Nisam sasvim siguran treba li dati prednost sećanju ili zaboravu. Treba naći balans između toga. I nekad mi se čini da je u tom smilsu politika koju vodimo pogrešna"“, navodi Dejan Jović.
"Mi Republika Hrvatska i Republika Srbija ni danas nemamo zakon koji bi regulisao prava žrtava rata i ja bih da vidim političku odgovornost. Čovek je ovde tek na nekom desetom mestu", dodaje Vesna Tršelić iz udruženja Dokumenta - Centar za suočavanje sa prošlošću.
Hrvatska će dve decenije od akcije "Oluja" obeležiti kao Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja, a Srbija istovremeno Dan sećanja na stradanje i progon u akciji tokom koje je proterano 250.000 Srba, dok je više hiljada ubijeno ili nestalo.
