Izvor: B92, 28.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuglasice oko sporazuma sa NATO-om
B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Poslanici Savezne Skupštine još raspravljaju o sporazumu o prolasku NATO trupa kroz teritoriju Srbije i Crne Gore. Ovaj sporazum stupiće na snagu kada i ako ga ratifikuje savezni parlament. Usvajanju ovog sporazuma protive se poslanici Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije. Tim povodom gost "Poligrafa" večeras je generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković. Gospodine Anđelkoviću, dobro veče, dobrodošli. Najpre, očekivali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smo vas u 19.00 časova, po dogovoru.
Anđelković: Moje kašnjenje je dokaz da potreban most na Adi kad je sajam, umesto 10 minuta trebalo mi je 40 minuta od Banovog brda.
B92: Mislite li da je to dovoljno objašnjenje gledaocima Televizije B92, koji već deset minuta čekaju da ova emisija počne?
Anđelković: Pa, dobro, mislim da je dovoljno 20 minuta da raspravimo ovo pitanje, nema mnogo nejasnoća oko toga.
B92: Dobro, gospodine Anđelkoviću, danas su se u parlamentu čule veoma, veoma oštre ocene na račun ovog sporazuma i od poslanika Srpske radikalne stranke i od vaših kolega, poslanika iz Socijalističke partije Srbije, do toga da je ovo maltene izdajnički i antipatriotski i okupatorski sporazum. Ja moram odmah da Vas pitam, u čemu je razlika između ovog sporazuma i recimo, onog Kumanovskog, Vojno-tehničkog, iza koga je zaista sledila prava okupacija Kosova? Dakle, nije se radilo o tranzitu NATO snaga, već o ulasku snaga koje su tu ostale do dan-danas, i zašto je onaj nazvan pobedom, a ovaj okupatorskim sporazumom?
Anđelković: Dobro, ja ne bih da koristim termine uopšte ni jedne ni druge, ni pobedničke ni okupatorske, naprosto treba posmatrati stvar onakvom kakva jeste. Kumanovski sporazum je vezan za Rezoluciju 1244 i on faktički nije poseban sporazum, Kumanovski sporazum sam po sebi ne bi bio potpisan da nije bilo Rezolucije 1244. Rezolucija 1244 je predstavljala sporazum o završetku sukoba tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i NATO snaga, kojim je predviđeno faktički nekoliko značajnih elemenata. Prvi, naravno, da se očuva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije nad tim prostorom, prostorom Kosova i Metohije, a kao jedan od uslova za tako nešto jeste bilo da se dalje za bezbednost i povratak svih iseljenih sa Kosova i Metohije pobrinu snage KFOR-a.
B92: Ali u čemu ovaj sporazum remeti integritet i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i Crne Gore?
Anđelković: To je drugo pitanje. Znači, na taj način je završen sukob, svaki rat se završava ili nekom pobedom ili gubitkom ili nekim sporazumom. Taj sukob je završen tim sporazumom.
B92: To je tačno, mi danas imamo NATO trupe na Kosovu.
Anđelković: Imamo KFOR na Kosovu.
B92: Molim? Ne, imamo samo NATO trupe.
Anđelković: Znači, suština je, vrlo sam precizan, svaki rat se završava pobedom ili porazom ili sporazumom.
B92: Pa, ko je pobedio, hajde da se setimo toga?
Anđelković: Ovaj rat je završen sporazumom između NATO-a, tačnije rečeno između Saveta bezbednosti, jer je NATO bombardovao zemlju bez odluke Saveta bezbednosti, to je opšte poznato. Savet bezbednosti je usvojio Rezoluciju kojom se sada faktički stavlja temelj za pregovore o Kosovu i Metohiji. Uostalom, kao što znate predsednik Vlade i svi faktički funkcioneri od 2000. pa na ovamo, i DOS-a i sadašnje Vlade su se pozivali na tu Rezoluciju 1244, koja predstavlja sporazum. U okviru tog sporazuma su bile obaveze različite, znači, rekao sam, jedna je obaveza Srbije da dozvoli da dalju bezbednost osiguravaju trupe KFOR-a, u čijem sastavu najveći deo je naravno NATO snaga, i drugi deo je bio da se snage vojske i policije Srbije povuku sa Kosova i Metohije. Kad je reč o ovom sporazumu, ima nekoliko spornih pitanja.
B92: Dozvolite samo jednu digresiju, rekli ste maločas KFOR, pa ko je danas na Kosovu recite nam?
Anđelković: Rekao sam vrlo precizno, da je u okviru KFOR-a NATO.
B92: Da, ali koje zemlje su tamo, to Vas pitam?
Anđelković: Rekao sam da je najveći deo zemalja....
B92: Ne, sve su NATO zemlje, sve.
Anđelković: Znate šta, jedna je stvar koje su zemlje u okviru KFOR-a, a druga je stvar da nije NATO nego su Ujedinjene nacije koje su formirale kosovske formacije.
B92: Kad Vi kažete - nije to NATO, to je je KFOR, to bi otprilike bilo kao kad biste, ne znam, uzeli neku marku automobila, recimo "folksvagen", skinuli tu firmu sa njega i rekli - ne, ovo nije "folksvagen" pošto na njemu ne piše, i Vi i ja znamo da je to "folksvagen", dakle tamo su samo NATO zemlje.
Anđelković: Ne, gospodine, Vi to vrlo dobro znate. Suština je u tome ko garantuje za funkcionisanje tih snaga. Kada je reč o KFOR-u, garantuje Savet bezbednosti kako će one da funkcionišu i on daje naloge na koji način će da funkcioniše. Kome on daje naloge, da li KFOR-u ili samo NATO zemljama to je drugo pitanje. Čak niste u pravu ni sa te pozicije, nije sad moguće da to sve detaljišemo, ali podsećam vas da čak ni KFOR ni NATO nije upravljao Kosovom i Metohijom kao celinom, nego su oni bili podelili prvo, kao što se sećate, u pet zona taj prostor, plus snage Rusije, i svaka, verujte mi, a rekao sam tada na početku, čak nije bilo gotovo nikakve koordinacije iako sam ja u to vreme bio stalno i sa gospodinom Džeksonom, koji je bio prvi komandant KFOR-a i gospodinom Bejlijem, dakle nisu bili u situaciji oni na bilo koji način čak ni da koordiniraju te aktivnosti u značajnoj meri. Znači, nemačka zona je bila nemačka zona i komandant nemačke zone je bio glavni šerif za taj prostor, komandant francuske zone je bio komandant za tu zonu i to je kraj.
B92: Dobro. Gospodine Anđelkoviću, samo da napravim još jednu digresiju. I sa Dejtonskim sporazumom, koji je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik države, potpisao, dato je pravo međunarodnim trupama da prolaze kroz teritoriju Srbije i Crne Gore. I ne samo da im je dato pravo, već je to pravo iskorišćeno. Dakle, međunarodne trupe su prolazile kroz Srbiju, sletali su strani avioni, dolazila je međunarodna policija na putu za Bosnu i ne samo da su dolazili, nego su im naše snage davale obezbeđenje. Jesu li to činjenice ili nisu?
Anđelković: Naravno, kako da ne. Znači direktno je vezano za odgovarajući sporazum da snage prođu kako bi mogle da ostvare i sprovedu taj sporazum.
B92: U čemu je problem toliki sa ovim sporazumom, zašto ga SPS ne prihvata?
Anđelković: Sve je stvar ograničenog nekog perioda, prema tome, čak i da je KFOR prolazio što se mene tiče, tada da je bilo predviđeno Kumanovskim sporazumom da KFOR prođe kroz Srbiju da bi otišao na Kosovo i Metohiju, to nije sporno. Ovde je nekoliko stvari sporno.
B92: Šta je sporno, gospodine Anđelkoviću?
Anđelković: Sporno je prvo, da se taj sporazum potpisao tajno.
B92: Nije tačno.
Anđelković: Kako da nije tačno?
B92: Kako tajno, gospodine Anđelkoviću?
Anđelković: Znate šta, ako taj sporazum treba da bude predmet razmatranja u parlamentu, onda pre nego što se potpiše o tome moraju biti upoznate političke partije, u najmanju ruku one političke partije od kojih se očekuje da sačine parlamentarnu većinu da se neki sporazum podrži. Ja vam odgovorno tvrdim da je Socijalistička partija Srbije prvi put saznala....
B92: Čekajte, kad kažete tajno, Vi mislite na to da vas kao partiju iz opozicije niko nije obavestio?
Anđelković: Ne, nisam ja rekao iz opozicije, ja sam samo rekao da oni od kojih očekujete da glasaju za neki sporazum nisu bili obavešteni.
B92: Sad ću ja da Vas podsetim ovako, pošto su činjenice u pitanju.
Anđelković: Ja vam kažem o činjenicama.
B92: Dakle, 4. decembra 2004. godine formirana je radna grupa za razmatranje ovog sporazuma sa NATO-om, u tu su radnu grupu ušli pripadnici, odnosno reprezenti Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane i predstavnici obe Vlade i Srbije i Crne Gore, u toku postupka je obavešteno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde.
Anđelković: Da li su oni dali saglasnost za tako nešto? Nisu, kao što znate.
B92: Ali je ugovor napravljen na osnovu konsultacija sa njima, a Vi ste rekli da je napravljen tajno. Je li tajno ili nije tajno?
Anđelković: Tajno, naravno, na osnovu toga što su oni dobili predlog sporazuma, na to je značajan deo ministarstava dao negativno mišljenje ili značajan deo sugestija. U konačnom tekstu ni ta ministarstva, kao što znate, nisu u tome učestvovala, ali to je pitanje tih političkih partija koje sačinjavaju taj deo pregovaračkog tima. Vi mene pitate za Socijalističku partiju Srbije, ja vam kažem da Socijalistička partija Srbije nije bila informisana ni o tom 4. decembru ni o bilo kom drugom decembru, do dana kada je potpisao sporazum i objavljeno u sredstvima informisanja. To je prvi element. Drugi element, kada je reč uopšte o NATO-u, mi imamo jasan principijelan stav, to nije stvar trenutka ili stvar odluke nekog trenutnog organa, to je kongresna odluka, da kad je reč o pristupanju Srbije i Crne Gore NATO ili Partnerstvu za mir, ali tačnije rečeno NATO, jer Partnerstvo za mir je samo usput, ako mogu tako da kažem, ka tom cilju, da se o tome moraju građani Srbije izjasniti.
B92: Pa, ne radi se ovde o ulasku u NATO, gospodine Anđelkoviću, radi se o najobičnijem sporazumu.
Anđelković: To tako vi ocenjujete kao novinar, ja vam kažem kako mi kao Socijalistička partija Srbije ocenjujemo. Vi ste me pitali za stav Socijalističke partije Srbije. Imajući u vidu da je ovo jedan značajan iskorak ka tome, mi smatramo da pre toga građani Srbije treba da se izjasne da bi se uopšte vodili procesi i dalji pregovori o tome da li želimo da uđemo u NATO ili ne želimo, da građani Srbije imaju obavezu, građani Srbije i Crne Gore, ja sad govorim naravno o građanima Srbije, imaju pravo da kažu svoje mišljenje na jednom referendumu o tome da li žele u NATO. Socijalistička partija Srbije će svaku odluku na referendumu građana Srbije poštovati.
B92: A jeste li ih pitali, možda, za onu čuvenu ideju balkanskih integracija Srbije i Grčke svojevremeno, koju je predsednik Milošević predlagao?
Anđelković: Znate šta, mi uopšte ne dovodimo u pitanje bilo koju ideju, ne dovodimo u pitanje ni ideju da Srbija bude deo NATO snaga, ali da bi se takav proces započeo i da bi taj proces mogao da se okonča nekim sporazumom, o tome građani Srbije moraju da se izjasne. Prema tome, i o toj ideji o balkanskim zemljama, jedna je stvar šta političari iznesu kao neku balkansku zajednicu ili slično, ali o svakoj značajnijoj promeni ili potpisivanju nekog ugovora da je došlo do toga, sasvim sigurno da bi građani Srbije mogli da se izjasne.
B92: Dobro, gospodine Anđelkoviću, ovde se radi o jednom najobičnijem vojno-tehničkom sporazumu, ne radi se o ulasku u NATO, u Partnerstvo za mir.
Anđelković: To je po vama, vaša ocena je da se radi o jednom najobičnijem sporazumu.
B92: Prolazile su te trupe i ranije kroz Srbiju i Crnu Goru, ja Vam upravo o tome govorim.
Anđelković: Ne radi se uopšte o običnom sporazumu, radi se o sporazumu koji predviđa prolaz onda kada NATO snage to žele, naravno uz obaveštavanje prethodno zvaničnih državnih organa.
B92: Pa, šta je tu sporno, to su i ranije radili? Ja Vas upravo suočavam sa činjenicom da se to i ranije događalo, prolazile su snage koje su bile na putu za Bosnu.
Anđelković: Ti sporazumi, ja vas vraćam isto kao kad vi mene vraćate, vraćam i ja vas, bili su vezani konkretno za sporazum rešavanja krize na određenim prostorima, tačnije rečeno sporazumi koji su proisticali iz potpisivanja sporazuma o miru.
B92: Ne, već je bio mir, u Bosni je već bio mir tada.
Anđelković: Nije tačno.
B92: Tačno je, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: Gospodine, znači, na osnovu Dejtonskog sporazuma koji je bio faktički potpisivanje sporazuma o miru, znači zaustavljanju rata na prostoru Bosne i Hercegovine, je dobijena saglasnost da te trupe mogu radi uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini da prođu kroz prostor Srbije, tj. Savezne Republike Jugoslavije.
B92: Dobro, i ovde piše "radi održavanja mira", u čemu je razlika?
Anđelković: Vrlo precizno, znači, radi održavanja mira, a mi imamo započeti proces oko Kosova i Metohije, prema tome, kako će i ko će uspostavljati mir na osnovu tog procesa koji će se završiti, videćemo nakon potpisanog sporazuma.
B92: Hajde da pokušamo da sa terena političkih procena pređemo na teren činjenica. Dakle, i ja imam tekst sporazuma ovde ispred sebe i prva stvar koja se saopštava u recimo drugom sporazumu jeste da on predlaže, imajući u vidu i poštujući suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Dakle to je prva stvar koja stoji u ovom sporazumu, zašto mislite da bi prolazak NATO trupa kroz Srbiju i Crnu Goru, koji se i ranije događao, bez obzira u kakvoj je formi on bio dogovoren, na bilo koji način štetio suverenitetu i integritetu Srbije? Kako su Rusi prošli bez dozvola i bez dogovora, gospodine Anđelkoviću?
Anđelković: Rusi su prijateljska zemlja.
B92: Pa, jesmo li mi u neprijateljskim odnosima sa NATO-om?
Anđelković: Oni su nas bombardovali.
B92: Čekajte, jesmo li sada u neprijateljstvu sa NATO-om, kako Vaša partija to vidi?
Anđelković: Nisam ja rekao da su oni u neprijateljskim odnosima, ali da bi se uopšte razgovaralo o pristupanju NATO, rekao sam da o tome moraju ipak parlamentarne partije biti upoznate.
B92: Kako Vaša partija tretira NATO, to je vrlo jednostavno pitanje? Da li Vi tretirate NATO kao neprijateljsku alijansu?
Anđelković: Kao vojni savez, koji nas je bombardovao i sa kojima se mora sarađivati u perspektivi.
B92: Ali, Vi ste tu alijansu pustili na Kosovo, mislim na Vladu Slobodana Miloševića.
Anđelković: Ja sam vrlo precizno rekao da je odlukom Saveta bezbednosti uspostavljen mir, potpisan sporazum, kojim je garantovan suverenitet i bezbednost na Kosovu i Metohiji, a prethodni sporazum do koga je dovelo, koji nije potpisala Srbija i Crna Gora, to je Rambuje, koji je predviđao za tri godine samostalnost Kosova i toga se vrlo dobro sećate. To nije prihvaćeno i na osnovu toga je došlo do bombardovanja prostora Srbije i Crne Gore, a rezultat tog bombardovanja nisu poražene ni pobedničke strane nego Rezolucija 1244 koja je to garantovala.
B92: Hajde da se vratimo ovom sporazumu, na koji način on remeti integritet Srbije?
Anđelković: Nisam ja rekao da remeti, ali jednostavno nije moguće dozvoljavati prolazak NATO trupa na način na koji je to Vuk Drašković sam potpisao, bez potpisivanja i bez saglasnosti građana Srbije.
B92: Je li sporan način ili je sporan sadržaj?
Anđelković: I sadržaj je sporan, nemoguće je da trupe prolaze, da mogu da u 20 kilometara rade šta god hoće faktički.
B92: Ne bi došli da rade šta hoće, nisu nigde radili šta god hoće, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: Jel' rade u Iraku šta god hoće, otkud ste vi sigurni da ne rade šta hoće? Šta rade u Iraku? Ne rade šta hoće? Jel' ne rade šta hoće u Iraku?
B92: Ne zanima me Irak, zanima me Srbija.
Anđelković: Vi ste, gospodine, rekli da ne rade nigde šta god hoće, ja vam kažem da rade.
B92: U sporazumu vrlo jasno piše šta će raditi u Srbiji, vrlo jasno su definisane sve aktivnosti NATO trupa u tranzitu kroz Srbiju, dakle, Vi sad zamenjujete tezu, govorite o situaciji koja je neposredno iza ratnih okolnosti, takva je situacija bila na Kosovu, dakle, posle bombardovanja '99. godine.
Anđelković: Vi ste rekli da nigde ništa ne rade što nije predviđeno, ja sam vam samo rekao gde rade, ali ne možete vi da potpišete nešto pre toga i da onda tražite saglasnost građana, morate građane da pitate na razne načine, da li preko narodnih predstavnika ili ćete ih pitati na referendumu.
B92: Evo, postavlja se pitanje u saveznom parlamentu, videćemo kako će glasanje teći.
Anđelković: Slušajte, kako će glasati to jedno, a on je stupio na snagu. Da li je sporazum stupio na snagu ili nije?
B92: Nije.
Anđelković: Ko kaže? Piše tamo u zadnjem članu da sporazum se primenjuje, a da o ratifikaciji u saveznom parlamentu, tj. u Parlamentu državne zajednice se obaveštava NATO.
B92: Šta to znači?
Anđelković: Pa, sporazum se primenjuje, kako nije stupio, stupio je.
B92: A gde su NATO trupe?
Anđelković: To je drugo pitanje da li oni prolaze, ali po sporazumu oni imaju pravo već sada, posle potpisa Vuka Draškovića oni su mogli da koriste teritoriju.
B92: Čak i ako je tako, moći će država da ih spreči da uđu.
Anđelković: Ko kaže, čekajte, jeste vi oficir policije ili vojske da znate da li mogu da spreče ako je sporazum ministar inostranih poslova potpisao? Znate, kad ministar spoljnih poslova jedne zemlje potpiše sporazum, taj sporazum je validan.
B92: Vi govorite o hipotezama, gospodine Anđelkoviću. Evo šta piše u sporazumu.
Anđelković: Piše vrlo precizno da se sporazum primenjuje danom potpisivanja, a da će se o ratifikaciji obavestiti NATO posle ratifikacije u Parlamentu državne zajednice. Jel' tako piše?
B92: Hajde da se vratimo na suštinu sporazuma. Dakle, u sporazumu se kaže da će on poštovati suverenitet i integritet, teritorijalni integritet, to sam već rekao, zatim piše da važi isključivo za tranzit trupa. Dakle, niko nema pravo da ostaje na teritoriji Srbije.
Anđelković: Otkud znamo?
B92: Piše u sporazumu. Pa, teoretski ne znamo ništa, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: Pisalo je i u Rezoluciji, ustvari ne u Rezoluciji, u Povelji Ujedinjenih, nacija da niko nema pravo drugu zemlju da bombarduje bez odluke Saveta bezbednosti, pa su bombardovali Srbiju i Crnu Goru. Da li to piše, je li to tačno, da li piše u Povelji to? Da li piše u Povelji Ujedinjenih nacija da nema pravo nijedna zemlja nikoga da napadne ili da bombarduje bez odluke Saveta bezbednosti? Da li piše? Piše, piše.
B92: Sad hoćete da se vraćamo na Ujedinjene nacije i da se vraćamo na dokument Ujedinjenih nacija.
Anđelković: Vi kažete piše, ja vam kažem šta piše u Povelji, koji je viši akt od tog sporazuma.
B92: Dobro, Vi te zemlje stalno tretirate kao neprijateljske zemlje, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: Ne, ko to kaže?
B92: To Vam ja sad kažem.
Anđelković: Vi kažete, to je vaš utisak, ja vam kažem vrlo precizno, ni sa prijateljskim zemljama, najprijateljskijim zemljama, kojim hoćete, ne može se potpisati sporazum, takav sporazum da vojne trupe ili policijske snage prolaze, pre nego što se političke partije, predstavnici političkih partija i građani o tome izjasne, da li direktno ili indirektno.
B92: Gospodine Anđelkoviću, odnosi Srbije i Crne Gore i NATO su veoma različiti u odnosu na odnose koje je ova zemlja imala sa njima pre šest godina.
Anđelković: Po čemu? Šta, vratile su se izbeglice na Kosovo i Metohiju? Jesu li se vratili Srbi na Kosovo i Metohiju?
B92: Po tome što smo '99. godine imali bombardovanje, danas nam ne preti bombardovanje, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: Otkud vi to znate? Prete nam sankcije.
B92: Pa, da, moguće je da i smak sveta bude sutra, ja ne mogu da tvrdim ni to.
Anđelković: Pa, naravno, odakle vi to, da li vi to imate informaciju?
B92: Ne, ja samo uočavam razlike između onog vremena i ovog.
Anđelković: Mogu ja da uočim razne razlike. Mogu da uočim razlike u tome da je sada pola miliona više nezaposlenih, mogu da uočim razlike da je milion sada na Zavodu za zapošljavanje, a da je bilo pre pet godina 500.000 i tako dalje. Mnogo razlika postoji, postoji razlika u životnom standardu građana, ako hoćemo.
B92: Hoćemo li da se vratimo sporazumu ili ćemo da pričamo o standardu? Ja sam Vas zamolio da dođete da govorimo o sporazumu, jer ga Vi osporavate, vaša partija ga osporava. Mislim da je to važno zbog gledalaca, čisto da steknu pravu sliku o tome šta stoji u ovom sporazumu. Dakle, u ovom sporazumu stoji između ostalog i to da NATO ima obavezu da unapred obaveštava Srbiju i Crnu Goru o svakom pokretu njegovih trupa kroz teritoriju Srbije i Crne Gore. Stoji takođe, to je tačno, da vojnici NATO i oni koji nisu u sastavu NATO, ali su u sastavu tih operacija, imaju pravo na imunitet.
Anđelković: Znači, oni mogu da likvidiraju bilo koga, da naprave udes i tako dalje.
B92: Nemojte, gospodine Anđelkoviću, nemojte sad izvlačiti takve zaključke. Da li znate o kom imunitetu se radi?
Anđelković: Znam ja o kom imunutetu se radi, da ne mogu da odgovaraju u ovoj zemlji nego će odgovarati u Americi.
B92: Ne, ne, da li znate formalno, kad insistirate na formalnostima, o kom se formalno imunitetu radi?
Anđelković: Ne može biti uhapšen bez saglasnosti faktički te države.
B92: Ja Vas pitam za međunarodne konvencije.
Anđelković: Pa, u Bečkoj konvenciji....
B92: Ne, nije u Bečkoj konvenciji.
Anđelković: I po Bečkoj.
B92: Ja Vam govorim o osnovu za ovaj imunitet. Dakle, ja mislim da je veoma važno, radi se o konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1946. godine o privilegijama imuniteta. To je iminutet koji imaju strane diplomate. Hoćete sad da mi kažete da bi možda bečki ambasador mogao, hipotetički, da ubije nekog pa da za to ne odgovara?
Anđelković: Ali, nema on naoružanje i nije bečki ambasador, bečki ambasador je diplomata
B92: Kad već volite to pitanje, gospodine Anđelkoviću, mislite da u ambasadi nema naoružanja?
Anđelković: Slušajte, nemojte da upoređujete diplomatu, nemojte vi od Socijalističke partije Srbije da napravite....Ne možete da poredite te imunitete. Jedni imaju naoružanje, prolaze naoružanim borbenim vozilima, mi nemamo specijalne odnose, nismo došli u Partnerstvo za mir.
B92: Imaju i u Prištini naoružanje, gospodine Anđelkoviću.
Anđelković: I treba da bude naoružanja zato što se tamo međusobno ubijaju i likvidiraju svi one koji im se ne sviđaju. Koliko je Srba ubijeno? imaju naoružanje pa su i u Štrpcu i u Goraždevcu poubijana deca, je li tako?
B92: Vi ne vidite nikakvu vezu između političkih ideja i onoga što se u ovoj zemlji događalo, dakle između onoga što je ona Vlada činila pred bombardovanje Kosova, ne vidite nikakvu odgovornost Vlade u kojoj ste Vi bili?
Anđelković: Ja vidim jednu stvar, da je Srbija....Naravno da ne vidim, to je odluka Medlin Olbrajt da bi dovela zemlju u poziciju da se oduzme deo teritorije i to je potpuno valjda jasno. Da je Srbija prihvatila ultimatum mi bi imali Kosovo kao nezavisno. Sada vidite i u tom sporazumu...
B92: A imali smo rat, pitanje je šta ćemo imati sad.
Anđelković: Pa, videćemo šta će imati.
B92: Imali smo 5.000 mrtvih, gospodine.
Anđelković: Za svakog mrtvoga žal, za svaki zločin osuda i tu nema nikakve dileme, nemojte to da povezujete. Imamo mrtve svakog dana u Iraku pa i 100 i 200, pa kažu da je to borba za demokratiju.
B92: Dobro, ali ovde se radi o našim građanima, valjda nas to više boli.
Anđelković: Ja sam vrlo precizno rekao, za svakog mrtvog, bez obzira čiji je građanin, a pre svega naravno za našeg žal, za svakog mrtvog, za svaki zločin/ odgovornost. Znači, to je potpuno stvar jasna, ja vam govorim sad o ovome. Ne možete upoređivati civilni imunitet i imunitet nekoga ko ima naoružanje. Pa, podsećam vas šta je bilo sa onim suđenjem pre par godina, sećate se u Italiji sa onim pilotima koji su pobili dvadesetak ljudi, je li tako bilo, Italijana? Šta, pa nisu im sudili i ništa i tako dalje, to je imunitet.
B92: Otkud znate?
Anđelković: Pa, sudili im i ništa.
B92: Jeste sigurni ili pretpostavljate?
Anđelković: Ja vam kažem, sećate se procesa kako je išao.
B92: A sudili su im?
Anđelković: Pa, sudili su im, i gde su, u zatvoru?
B92: Ja ne znam gde su, ali znam da su osuđeni.
Anđelković: Ja vam kažem, osuđeni, pa drugi proces i tako dalje i ništa se na kraju nije završilo. Prema tome, znači, da bi se došlo do potpisivanja sporazuma sa NATO, o tome da li želimo prvo u NATO, građani Srbije treba da se izjasne na referendumu, to je pitanje građana Srbije gde u kom vojnom savezu žele da budu i da li žele da budu u nekom vojnom savezu i da li žele preko svojih drumova i puteva da vide vojne snage. To je potpuno čisto, to je naš politički stav kao Socijalističke partije Srbije, ubeđen sam i većine građana Srbije. Naravno, ako građani drugačije se izjasne na referendumu, mi ćemo volju referenduma poštovati. Da vas podsetim, i Španija je bila, socijalisti Španije kad su bili na vlasti, kad je bilo pregovora oko ulaska u NATO, bili su protiv ulaska u NATO, čak i kasniji generalni sekretar NATO snaga je bio protiv ulaska u NATO, ali su poštovali referendum kad su Španci rekli da žele u NATO savez. Prema tome, to je naš stav i vrlo je jasan, Socijalističke partije Srbije.
B92: Gospodine Anđelkoviću, da ne ostanemo dužni našim gledaocima, hajde da pobrojimo možda još neke elemente ugovora za koje se čini da su dosta važni spomenemo. Između ostalog, stoji da se NATO trupe obavezuju najpre da poštuju zakon, dakle, to je nešto što stoji u ugovoru. Potom, da policija može da traži identifikaciju, naša policija može da traži identifikaciju od njih, zatim da nisu izuzeti od krivične odgovornosti, ali da uživaju imunitet, dakle, mogu da odgovaraju samo pred organima svoje zemlje. I za to postoje procedure i postoji pravni način da se to ostvari. Najzad, moguće je naravno i uputiti odštetne zahteve ukoliko se desi da u prolasku naprave neku materijalnu štetu, opet preko izvršnih organa države Srbije i Crne Gore. I najzad, da odredbe ovog sporazuma ostaju na snazi do okončanja operacije u regionu.
Anđelković: S time što su stupile odmah na snagu.
B92: Na još jednu stvar bih želeo da podsetim i naše gledaoce, a i Vas, a sada ću citirati član 2. vojnog aneksa Dejtonskom sporazumu, koji je apsolutno identičan sa ovim sporazumom i u kom stoji da će Vlada Savezne Republike Jugoslavije dozvoliti slobodan tranzit kopnom, železničkim prugama, putevima, kroz vodeni i vazdušni prostor za sve osoblje, teret, opremu, robu i materijal svake vrste, uključujući municiju potrebnu NATO-u za sprovođenje operacije na teritoriji SR Jugoslavije, uključujući i vazdušni prostor i teritorijalne vode Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, moje pitanje upućeno Vama je sledeće - da li je sporan sam sporazum, koji veoma liči na ovaj iz Dejtona ili je sporno to što Vi i Socijalistička partija Srbije naprosto nemate poverenja u NATO zemlje?
Anđelković: Ne, ovo drugo nije predmet političkog stava, da li mi imamo poverenje u NATO zemlje ili ne.
B92: Vi stalno govorite - otkud znate da neće ovo, otkud znate da neće ono, više puta ste to večeras ponovili, za to nema garancije, pa nema garancije.
Anđelković: Ja sam vam rekao vrlo precizno, znači, nije ovde pitanje poverenja i nepoverenja. Kada je reč o odnosu prema NATO zemljama rekao sam vam naš politički stav, Socijalistička partija Srbije će poštovati svaku odluku koju građani Srbije na referendumu odluče kada je reč o pristupanju NATO savezu i mislimo da ova država treba da organizuje referendum tim povodom, da građani Srbije kažu da li žele u NATO savez ili ne. Ukoliko građani Srbije kažu da žele, onda su svi sporazumi vezani za NATO savez, uključujući i ovaj sporazum, uključujući i bilo koje druge sporazume do pristupanja NATO savezu, naravno uz odluku NATO zemalja, apsolutno prihvatljivi za Socijalističku partiju Srbije. Do tada za nas je neprihvatljiv i prolazak NATO snaga, ali to je jedna strana medalje. Znači, ovde nema reči o poverenju i nepoverenju, u krajnjem slučaju poverenje se gradi.
B92: Ali prolazili su, gospodine Anđelkoviću, već su prolazili više puta.
Anđelković: Ali to smo razjasnili, prolazili su za konkretni povod koji je vezan za Dejtonski sporazum, radi uspostavljanja mira na prostoru Bosne i Hercegovine po potpisivanju Dejtonskog sporazuma. Znači, to je jedan proces, ovo je potpuno drugi proces. I to je jedna stvar, znači ne može se govoriti o nepoverenju ni prema jednoj zemlji, ni prema apsolutnom poverenju. Kad kažem - ne može o nepoverenju, uostalom, kako možemo mi da govorimo o nepoverenju prema tim zemljama koje sačinjavaju NATO savez ako Socijalistička partija Srbije ima jasan stav da Srbija treba da postane članica Evropske unije, ravnopravan član Evropske unije i sve činimo u republičkom parlamentu ovih godinu i po dana da pomognemo tom procesu. Nismo mi išli po raznim ambasada poput Demokratske stranke, da ubeđujemo ambasadore tih zemalja da se ne dobije pozitivna ocena o pridruživanju, pa sada i sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Naprotiv, radili smo sve u parlamentu da se to uradi, ali kad je reč o vojnom savezu jasno mislimo da se građani Srbije o tome trebaju izjasniti na referendumu. To je jedna stvar, potpno jasna, i druga stvar je ovo prethodno, a to je kako se došlo do sporazuma. Mi ne možemo ni u kom slučaju da prihvatimo tajno potpisivanje sporazuma od ministra inostranih poslova kome mi ništa ne verujemo. Ne znam ja da se sutra ne pojavi na osnovu ovog sporazuma možda još nekih desetak aneksa.
B92: Možda SPS nije bio obavešten, mnogi drugi jesu u ovoj zemlji, to je činjenica.
Anđelković: SPS nije, ne znam ja, neka kažu ti drugi koji jesu. Ja se sećam, pogledajte malo štampu od tih dana, da su sve političke partije uključujući i DSS, koji je vladajuća partija u republičkom parlamentu i njeni ministri, podsećam vas na odgovor ministra pravde, pogledajte malo novine iz tih dana i vaše vesti koje ste objavljivali na vašoj televiziji, da je ministar Stojković tada vrlo jasno rekao da je stavio primedbe, da je dobio taj sporazum, pokazao je primedbe koje je stavio, ništa od toga, dalje nije dobio nikakav odgovor. Prema tome, jasno je da se ovaj proces odvijao mimo čak političkih partija, ne samo parlamentarnih ili koje su pozicione i koje sada sačinjavaju Vladu, i mimo njih, a kamoli političkih partija koje nisu deo vladajuće većine.
B92: Sad bismo mogli da govorimo, znate, o periodu pre 7-8 godina i o tome koliko je Slobodan Milošević i SPS obaveštavao opozicione partije u republičkom parlamentu. Pa niste ni Vi znali šta se događa, nije SPS znao šta se događa, a pogotovo opozicione partije.
Anđelković: To je drugo pitanje. Naravno, nikada niko ne zna, ni u SPS-u ni bilo gde, ali o ključnim stvarima se parlament izjašnjavao.
B92: Da li SPS pregovara sa premijerom o ulasku i o zahtevima, odnosno da li traži poziciju zamenika ministra unutrašnjih poslova?
Anđelković: Ja se nadam da je ovo vaša ozbiljna emisije i da me o pitanjima iz neozbiljnih novina, ne pitate.
B92: Dakle, to nije tačno?
Anđelković: Znači, mislim da je ovo ozbiljna emisija i da možemo ozibiljno da razgovaramo, pa kad neko kaže javno ko je tražio i šta je tražio, nebitno ime, onda možemo ozbiljno da razgovaramo, a na tračerske informacije poput ono iz nezvaničnih izvora, iz pouzdanih izvora i tako dalje.
B92: Samo sam Vas pitao. Da li će SPS dobiti četvrti poslanički klub, pošto već u Saveznom ima dva, u republičkom jedan?
Anđelković: I to vam je dezinformacija, gde ste videli da Socijalistička partija Srbije ima dva poslanička kluba?
B92: Pa, u realnom životu ima zaista.
Anđelković: Nije tačno, kako ima, jel' se o izboru ministra odbrane u saveznom parlamentu glasalo, gospodin Mrkonjić je bio uzdržan, a svi ostali poslanici su glasali za izbor ministra narodne odbrane.
B92: Dakle, SPS je živ i zdrav, ne fali mu ništa?
Anđelković: Slušajte, samo ozbiljne političke partije imaju odgovarajuće razlike oko nekih pitanja. U Socijalističkoj partiji Srbije naravno ima onih ljudi kao poslanika i kao članova Socijalističke partije Srbije koji smatraju da treba još više raditi na afirmaciji politike Slobodana Miloševića '90-ih godina, koji misle da to se ne radi dovoljno, da ni poslanici ni uopšte Socijalistička partija Srbije ne radi dovoljno.
B92: Imam ovde Vašu izjavu gde kažete da je obaveza svakog člana SPS-a da afirmiše politiku iz '90-ih i Slobodana Miloševića.
Anđelković: To je stav Izvršnog odbora, ja verujem da Socijalistička partija Srbije na tome uspešno radi, oni koji misle da mogu još uspešnije to da rade, to ne smeta Socijalističkoj partiji Srbije, mogu na tome da učine dodatni napor, ali je suština da Socijalistička partija Srbije mora ostati jedinstvena i jedan jedinstven poslanički klub i tako će biti.
B92: Samo jedno pitanje sa da ili ne, ako je moguće, pošto je ovo citat vaše izjave, da li Vi lično mislite da SPS treba da afirmiše politiku SPS-a iz početka '90-ih i Slobodana Miloševića, koje je vaše lično mišljenje, gospodine Anđelkoviću?
Anđelković: Pa, ja vam kažem, ja sam generalni sekretar partije i predsedavam Izvršnom odboru.
B92: Nemate lično mišljenje?
Anđelković: Imam, ali ja vam kažem, ja sam predsedavao tom sednicom kad je taj stav zaključen i to je stav Izvršnog odbora, vrlo jasno i precizno da se Socijalistička partija Srbije mora više angažovati na afirmaciji odbrane Slobodana Miloševića i onoga šta se kao istina saopštava pred Haškim tribunalom.
B92: I politike s početka '90-ih?
Anđelković: I politike s početka '90-ih, ne početkom, nego '90-ih.
B92: Hvala vam što ste bili gost. Poštovani gledaoci, gost emisije "Poligraf" bio je generalni sekretar Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković, bilo je to sve, ostanite uz vašu Televiziju B92. "Poligraf" je ponovo na programu B92 u ponedeljak u 19 sati.
