Izvor: Politika, 06.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadzorni odbor VSS ispituje „slučaj Bracanović”
Postoji protivurečnost između obrazloženja odluke Vrhovnog suda Srbije i izveštaja Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, navodi se u saopštenju VSS
Posle inicijative ministarke pravde Snežane Malović da se pokrene postupak za razrešenje troje sudija Vrhovnog suda Srbije zbog puštanja Milorada Bracanovića na uslovnu slobodu, predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero juče se obratila Nadzornom odboru najvišeg suda i zatražila od tog organa unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontrole da izvrši uvid u spise predmeta i ispita da li je bilo propusta u radu sudskog veća.
U pravosudnim krugovima se tumači da ova odluka zapravo predstavlja inicijativu predsednice VSS za pokretanje postupka za razrešenje. Prema Zakonu o sudijama, ovlašćenje za pokretanje te inicijative imaju ministar pravde, predsednik Vrhovnog suda i Nadzorni odbor Vrhovnog suda.
U jučerašnjem saopštenju Vrhovnog suda se kaže: „Predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero je, postupajući po ovlašćenju iz člana 49. Zakona o uređenju sudova, koji propisuje da je predsednik suda ovlašćen da zahteva zakonitost, otklanja nepravilnosti u radu suda i stara se o održavanju nezavisnosti sudije i o ugledu suda, izvršila uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije Posebnog odeljenja i Okružnog suda u Beogradu Posebnog odeljenja, osuđenog Milorada Bracanovića.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije ocenila je da postoji protivurečnost između onoga što se navodi u obrazloženju odluke Vrhovnog suda Srbije i sadržine izveštaja Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, Kazneno-popravnog zavoda Požarevac „Zabela”. Kako se radi o primeni odredaba procesnog zakona, obratila se Nadzornom odboru, kao organu unutrašnje kontrole rada suda da, shodno svojim ovlašćenjima, po izvršenom uvidu u spise predmeta, ispita da li je, prilikom donošenja odluke veća Vrhovnog suda Srbije, kojom je usvojena molba osuđenog Milorada Bracanovića za puštanje na uslovni otpust sa izdržavanja kazne, bilo propusta u radu veća, koji bi se mogli oceniti kao nesavesno vršenje sudijske dužnosti i, u zavisnosti od toga, da pokrene odgovarajući postupak protiv navedenih sudija pred nadležnim organom.”
Reč je o sudijama Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Dragiši Đorđeviću, Miodragu Vićentijeviću i Sonji Manojlović.
Osim zvaničnog saopštenja, juče u Vrhovnom sudu nije bilo moguće dobiti dodatne informacije.
Zakon o sudijama kaže da je Nadzorni odbor Vrhovnog suda organ unutrašnje kontrole rada suda i čini ga pet sudija tog suda. Ovlašćen je da kontroliše sudske predmete i načini uvid u njih. Po okončanoj kontroli sudskog predmeta, Odbor može pred Velikim personalnim većem pokrenuti postupak za razrešenje sudije zbog nesavesnog i nestručnog vršenja dužnosti ili predložiti izricanje disciplinske mere sudiji.
Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda i donosi odluke većinom glasova. Jedan sudija ne može biti istovremeno i u Nadzornom odboru i u Velikom personalnom veću, a takođe i predsednik suda ne može biti član Velikog personalnog veća. Ako Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana, on se zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća.
Veliko personalno veće ima nadležnost da utvrdi, na osnovu predloga Nadzornog odbora, da li postoje zakonski uslovi za razrešenje određenog sudije. Ako takvi razlozi postoje, Veće prosleđuje predlog Narodnoj skupštini na glasanje.
Nestručno i nesavesno vršenje dužnosti je jedan od zakonskih razloga za razrešenje sudija. Zakon kaže da sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači rešavanje predmeta, zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka, ili ako na drugi način postupa protivno merilima koja odredi Vrhovni sud Srbije.
Aleksandra Petrović
------------------------------------------------------
Pušten posle četvrtog zahteva
Odluku o uslovnom otpustu Bracanovića donelo je tročlano veće sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Vrhovnog suda, koje čine sudija Dragiša Đorđević, kao predsednik veća, i sudije Miodrag Vićentijević i Sonja Manojlović, kao članovi veća.
Zanimljivo je, međutim, da je Milorad Bracanović četiri puta podnosio zahtev za uslovni otpust i da je tri puta odbijan. Posebno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu (Specijalni sud) je, kao prvostepeni sud, odbio dva zahteva, a Vrhovni sud je u septembru prošle godine odbio Bracanovićev zahtev po žalbi.
Bivši zamenik šefa BIA i zamenik komandanta JSO osuđen je pravnosnažno na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja ubistva Ivana Stambolića i neprijavljivanja počinilaca tog zločina. Bio je u pritvoru od 22. aprila do 22. jula 2003. godine, kada je pušten da se brani sa slobode. Ta tri meseca pritvora uračunata su u izrečenu kaznu.
Na izdržavanje kazne u zatvor „Zabela” kod Požarevca Bracanović odlazi 11. septembra 2007. godine, a to znači da mu je u junu prošle godine istekla polovina kazne. Zakon, naime, kaže da osuđenik može tražiti uslovni otpust posle polovine izdržane kazne. Bracanović tada prvi put podnosi zahtev prvostepenom sudu, ali ga veće Specijalnog suda odbija. Osuđenik se žali Vrhovnom sudu, koji potvrđuje odluku Specijalnog suda. Po proteku određenog roka, predviđenog zakonom, Bracanović ponovo podnosi molbu Specijalnom sudu a zatim žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koji ovoga puta usvaja žalbu i donosi odluku o uslovnom otpustu. Da li se u međuvremenu nešto promenilo da bi Vrhovni sud odlučio drugačije nego ranije, verovatno će utvrditi Nadzorni odbor VSS kada izvrši uvid u spise predmeta.
A. P.
------------------------------------------------------
Malović: Uvek ću reagovati u ovakvim slučajevima
„Inicijativa koju sam podnela povodom uslovnog otpusta Bracanovića je jedino sredstvo kojim ministar raspolaže i jedino što sam mogla da učinim u ovom slučaju. Uvek ću reagovati u ovakvim slučajevima”, rekla je juče ministarka pravde Srbije Snežana Malović.
[objavljeno: 07/03/2009]
