Izvor: B92, 27.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO DONEO ODLUKU O SMANJENJU ZONE BEZBEDNOSTI
Ministri inostranih poslova zemalja-clanica NATO postigli su sporazum da "fazno i uz izvesne uslove" smanje kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije. "Ministri su izrazili ozbiljnu zabrinutost zbog upotrebe kopnene zone kao bezbednog terena za aktivnosti ekstremista", navodi se u saopštenju, koje je potpisao generalni sekretar Alijanse Džordž Robertson. "NATO je zbog toga spreman da fazno i uz izvesne uslove sprovede smanjenje zone", kaze se u saopstenju i dodaje da će ambasadorima zemalja-clanica >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Alijanse biti prosledjena "dalja vojna uputstva o modalitetima ovog aranzmana i implikacija na bezbednosnu situaciju na Kosovu".
Portparol NATO-a Mark Lejti u izjavi za Radio B92 objasnjava da na sastanku sefova diplomatije alijanse u Briselu u utorak nisu dogovoreni ni uslovi niti vremenski raspored faznog smanjenja kopnene zone. Ipak, kao jedan od osnovnih preduslova, Lejti navodi sledeci:
'Zelimo da osiguramo da etnicke grupe na jugu Srbije steknu poverenje u trupe koje ih okruzuju. Mi smo i ranije najavljivali da bismo zeleli da jedinice poput Pristinskog korpusa - koje su ucestvovale u etnickom ciscenju i izgubile poverenje medju Albancima - budu zamenjene. Pristinski korpus izgubio je poverenje kod ljudi kojima treba da sluzi, a to su gradjani juga Srbije. Bilo bi dobro da sama priroda trupa, koje su razmestene na tom podrucju, izgubi preteci karakter. I 'Covicev plan' kao vazne istice mere izgradnje poverenja. Ljudi u toj oblasti zele da vide dokaz da i sami imaju ulog u novoj Srbiji i da steknu osecaj da su deo sire zajednice. To, pored ostalog, znaci napredak u zastupanju na lokalnom nivou i stvaranju lokalne policije. Nova srpska vlada shvatila je nesto sto Milosevic nije nikada, a to je da puka upotreba sile ne moze dovesti do dugorocnog resenja", kaze Mark Lejti.
Upitan kada bi se mogla ocekivati povratak jugoslovenske vojske u podrucje sadasnje tampon zone, kao i kakav je stav alijanse o zajednickim patrolama Kfora i VJ u oblasti, Lejti kaze:
'Krajnji cilj jeste da se jugoslovenskim snagama bezbednosti dozvoli povratak u zonu, ali odluku o formi tog povratka donece komandant Kfora, koji je za zonu odgovoran. Povratak ce biti odobren povratak tek kada budemo sigurni da to nece stvoriti novi problem, jer mi ne zelimo da suzenje zone prouzokuje jos vise nasilja. Sto se tice zajednickih patrola, u ovom casu ne razmatramo tu opciju, jer ona sa sobom nosi mnogo prakticnih teskoca, posebno kada je rec o pitanju komandne odgovornosti u odredjenim slucajevima, kaze Lejti.
Ucestvujuci na konferenciji za stampu nakon sastanka Severnoatlantskog veca, americki drzavni sekretar Kolin Pauel je izrazio puno razumevanje i podrsku ciljevima NATO i KFOR na Kosovu kao i inicijativama za smirenje krize. Upitan za komentar najnovijeg zaostravanja situacije na granici Kosova i Makedonije, Pauel je rekao:" Nije vreme za zapocinjanje novih konflikata" i dodao kako ce Amerika podrzati sve akcije saveznika na resenju problema i sukoba uz makedonsku granicu. Robertson je sa svoje strane izjavio kako je o napadima naoruzanih grupa na makedonske snage sigurnosti telefonom razgovarao s predsjednikom Makedonije Borisom Trajkovskim te kako je doneo odluku da se u Skopje hitno uputi vojno-politicka misija NATO koja ce sagledati stvarne dimenzije krize, javlja Sense.
Robertson je takodje saopstio da je za svog licnog izaslanika, koji bi trebalo da "olaksa nastojanja za postizanje mirnog resenja tenzija" na jugu Srbije, imenovao Pitera Fejta. Robertson je, kako je saopstio, imenovao i sefa svog biroa u Jugoslaviji, na tom mestu bice Son Saliven, koji je "uspesno radio na ovakvim problemima kao politicki savetnik komandanta Kfora".
O situaciji na jugu Srbije, "pomoci jugoslovenskim i srpskim vlastima u njihovim nastojanjima" i posmatrackoj misiji EU u tom podrucju, u utorak ce biti reci i na zajednickom sastanku predstavnika medjunarodnih organizacija u sedistu NATO. Robertson je saopstio da ce, osim njega, na tom sastanku ucestvovati predstavnici UN, OEBS, EU i UNHCR, a predsedavace specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Karl Bilt, javlja Tanjug.
