Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Mar.2013, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konča Buika: Pripadam tamo gde se nađem

BEOGRAD -

Pevačica Konča Buika, koja će sutra nastupiti u Sava centru u okviru Gitar art festivala, istakla je da voli kada dođe u novu zemlju i oseti njen snažan identitet, jer za svojim traga celog života.

Umetnica čiji je jedinstven spoj flamenka, džeza, soula i bluza, list Njujork tajms opisao kao "blistav, veličanstven i sjajan", objasnila je na današnjoj konferenciji za novinare da se oseća slobodnom da pripada tamo gde se nađe.

"Roditelji su mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iz Afrike, ja sam rođena u Španiji. Susedi mi kažu da nisam Španjolka, rođaci mi kažu da nisam Afrikanka. Zbog toga godinama tragam za svojim identitetom, kako bi trebalo da se ponašam, gde su mi koreni. Kada pripadate nekom narodu, ponekad morate da radite i nešto što ne želite", ispričala je Buika.

"Pripadam tamo gde se nađem. Sada sam ovde (Srbija), lepo se osećam, dobro me hrane i pripadam ovde", dodala je šarmantna pevačica, koja je odlučila da "otvori srce" srpskim novinarima.

Buika je rekla da ne priprema koncertni program unapred, pošto ga uvek zaboravi, pa je zbog toga postala "majstor u improvizaciji".

Na pitanje da li više voli da nastupa sa jednim muzičarem ili orkestrom, istakla je da joj ne smeta ni kada peva u pratnji jednog instrumentaliste, ali ni uz bend ili simfonijski orkestar.

"Pevači obično doživljavaju orkestar kao zaštitu. Meni ta zaštita nije potrebna. Muzika zna da bude zastrašujuća, ali ja je se ne bojim. Ne znam ništa o muzici, ali umem da je koristim. Isto je sa srećom ili tugom", objasnila je uz osmeh Buika.

Ona muziku doživljava i kao iskren govor pred mnogo ljudi. "Kada iza sebe imate ceo orkestar, teško je čuti govor svakog. Zato je bolje kada imate jednog instrumentalistu, lakše je čuti i razumeti njegovu priču, ali sam nedavno nastupila i sa simfonijskim orkestrom", rekla je Buika.

Pevačica je konstatovala i da "glas nije ono što nas predstavlja onim što jesmo, već strast".

"Kada sam bila mala, učiteljica mi je rekla da imam glas kao patka pa sam pokušavala da iznađem lep glas. Sada je rano ujutru i posle neprospavane noći teško da mogu da pevam, ali snaga osećanja je važna, a ne glas", istakla je Buika i da bi pokazala novinarima šta želi da kaže, zapevala je veoma emotivno.

Sebe ne doživljava ni kao džez, ni kao flamenko pevačicu.

"Stavite svoje nadanje u slobodne note i zaboravite sve ostalo. Nemam znanje i ne razmišljam o onome što radim. Note su pametnije od mene. Izađem, otpevam, slobodne note su u meni spremne da izađu. Ljudi mi kažu da pevam džez, flamenko, fanki, ali ja samo pevam i nisam odgovorna za to što vi čujete", rekla je Buika.

Uprkos tome što nema muzičko obrazovanje, odlučila se da napiše operu.

"Veoma sam ambiciozna i ne dozvoljavam da u mojoj glavi postoje granice. Opera je u stanju da podrži veliku poeziju. Ne možete svoju životnu priču da predstaviti u pesmi od četiri minuta, ali možete u operi", rekla je pevačica, koja trenutno radi i na novom albumu.

"Muzika je kao arhitektura. Njome mogu da se grade katedrale. Mi živimo u malom prostoru i to nije fer, jer možemo da živimo u zamku", istakla je Buika.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...