Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Mar.2011, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izmeštanje protivgradne zaštite u aprilu

BEOGRAD -

Izmeštanje protivgradne zaštite iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) u Sektor MUP Srbije za vanredne situacije je pri kraju i taj posao može biti završen u narednih mesec dana, izjavio je u intervju FoNetu načelnik Sektora MUP za vanredne situacije Predrag Marić.

Iako je još prošlog leta bilo reči da će taj posao biti završen do kraja godine, Marić objašnjava da se morao rešiti veliki broj pitanja, kao na primer pitanje strelaca, kojih u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbiji ima oko 3.000 i koje MUP ne može preuzeti.

"Dogovoreno je da strelci budu i dalje finansirani od strane lokalnih samouprava, a Sektor će preuzeti 221 zaposlenog iz protivgradne zaštite RHMZ. Međutim, još se čeka donošenje Zakona o protivgradnoj zaštiti", rekao je Marić.

Građani da finansiraju servis 112

Jedan od nerealizovanih zadataka jeste instaliranje sistema 112, dodao je Marić i precizirao da je kašnjenje posledica nedostatka novca.

"Jedinstveni broj za policiju, vatrogasnu jedinicu i hitnu pomoć 112, koji se pokazao kao odličan u Evropi, nije instaliran, jer novčana sredstva u iznosu od 850.000 evra, koja su bila obećana, nisu mogla da se obezbede", napomenuo je Marić.

Ne postoji drugi način, smatra on, da se ovaj sistem u Srbiji uvede, osim da se zakonom precizno definiše kako će se finansirati uvođenje ovog sistema.

Zbog čega se, kako je naglasio Marić, u Predlogu izmena i dopuna Zakona o vanrednim situacijama, kao model finansiranja, predlaže izdvajanje iz telefonske pretplate od jednog ili dva dinara.

"Jedino na taj način Srbija može doći do tog broja. Taj broj nije hir, niti se radi o pomodarstvu, to je jedan od tehničkih uslova ulaska Srbije u Evropsku uniju. Ujedno, to je i za dobrobit svih građana, jer dobijaju bolju zaštitu", precizirao je Marić.

Za rusko-srpski centar zainteresovane i druge zemlje

Govoreći o Regionalnom centru za vanredne situacije u Nišu, koji bi trebalo da počne da radi 2012. godine, Marić je istakao da su za taj rusko-srpski centar zainteresovane i druge zemlje.

"Cilj je da taj centar pruža pomoć u vanrednim situacijama u okolnim zemljama, da se tu odvija obuka i da tu bude veliko skladište za prinudni smeštaj lekova, medicinske opreme i svega onoga što ljudima u regionu treba", rekao je Marić.

U toku je definisanje statusa centra, dodao je Marić, jer on ne može da funkcioniše kao organizaciona jedinica MUP.

Poplave, zemljotres i požari u Srbiji prošle godine, bili su iskušenje za Sektor za vanredne situacije, naglasio je Marić i dodao da je 2010. godine 45 odsto opština i gradova u Srbiji imalo neku vrstu vanredne situacije.

Postoje, međutim, i ona mesta koja se do sada sa takvim situacijama nisu suočavala, rekao je Marić i podsetio da je pre nekoliko nedelja počela jednodnevna obuka predsednika opština i gradonačelnika u Srbiji, koji su i komandanti štabova za vanredne situacije.

Nedostaje nekoliko hiljada vatrogasaca

Srbiji "u ovom trenutku" nedostaje nekoliko hiljada vatrogasaca, ukazao je Marić u nastavku i predvideo da se taj problem može rešiti u naredne tri do četiri godine, uz uslov da postoji više novca.

"U Srbiji je i 1.000 novih radnih mesta u vatrogasno spasilačkim jedinicama korak od sedam milja. Prošle godine smo primili 100 vatrogasaca, a to je izuzetno malo. Razlog je nedostatak novca", objasnio je Marić.

U Srbiji postoje 163 vatrogasne jedinice, a namera je, prema rečima Marića, da budu otvorene u još sedam manjih mesta, među kojima su Crna Trava, Žitograđe, Gadžin Han i Mrčajevci.

"Ne možete očekivati da jedan čovek upali kamion, ode na mesto požara i započne gašenje", rekao je Marić, ističući da je u "protekle četiri godine nabavljeno oko 80 vozila".

Do tada, skoro 15 godina nije bilo nabavki i vozni park bio je u proseku star 20 godina, ukazao je Marić i napomenuo da jedno vatrogasno vozilo košta 150.000 evra.

Prema rečima Marića, Sektor za vanredne situacije će uskoro dobiti sopstveni budžetski fond, za koji će sredstva biti prikupljana od osiguravajućih društava, prometa naftnih derivata i prekršajnih kazni.

"Uspešnost ovog sektora gradi se na hrabrosti ljudi koji rade u njima, vatrogascima spasiocima. Smatram da im hrabrost i ne manjka, ali nedostaju im malo bolja primanja i veće ulaganje države u ovu službu, jer oni to zaslužuju", zaključio je Marić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...