Izvor: RTS, 18.Avg.2011, 19:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izlaz iz jezičke krize?
Logičan izlaz iz jezičke krize u Crnoj Gori je da se deci koja govore srpskim jezikom omogući školovanje na tom jeziku, a deci čiji je maternji crnogorski na tom jeziku, poručuju iz Nove. Vlast i opozicija postigli načelan dogovor o tekstu izbornog zakona.
Potpredsednik Nove srpske demokratije Slaven Radunović idealan i logičan izlaz iz jezičke krize u Crnoj Gori vidi u tome da se deci koja govore srpskim jezikom omogući školovanje na tom jeziku, a deci čiji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << roditelji odlučili da im je maternji jezik crnogorski, školuju na tom jeziku.
Predstavnici vlasti i opozicije načelno su danas dogovorili tekst izbornog zakona, ali je opozicija poručila da neće glasati za njega dok se ne reši pitanje srpskog jezika.
Predstavnici opozicije su ponovili da usvajanju izbornog zakona treba da prethodi izglasavanje Izmena zakona o opštem obrazovanju, kojima je predviđeno da se nastava u školama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku, kao i obezbeđenje lakšeg sticanja državljanstva.
Opozicija smatra da Izmene zakona o opštem obrazovanju treba da budu usvojene pre 1. septembra i početka školske godine.
Iz vladajuće koalicije je saopšteno da sednica može biti zakazana tek za 6. septembar jer, po zakonu, od zakazivanja sednice do njenog održavanja mora da prođe najmanje 15 dana.
Radunović je pozvao Vladu Crne Gore da ispoštuje postignuti sporazum sa opoziconim liderima, ocenivši da vlast pokazuje slabe kapacitete za dogovor o najbitnijim pitanjima po budućnost Crne Gore.
"Neverovatno zvuči činjenica da, kako čujemo, jedan deo koalicione vlasti ucenjuje drugi napuštanjem vlade zbog eventualnog dogovora da se u školama u Crnoj Gori uči srpski jezik", izjavio je Radunović.
Lider socijaldemokrata Ranko Krivokapić rekao je na sastanku sa liderom DPS-a Milom Đukanovićem da će njegova stranka, manja članica vladajuće koalicije, razmisliti o napuštanju vlade, ako Đukanović pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, piše Dan.
Radunović je napomenuo da pozivanje na iskustva regiona, u kojima je obavezno učenje službenih jezika koji nose naziv države, prenebregava činjenicu da su u tim državama službeni jezici apsolutno većinski, dok su se u Crnoj Gori građani većinski opredelili za srpski jezik.
Potpredsednik Nove predlaže i drugo, kako kaže, manje dobro rešenje, prema kojem bi sva deca izučavala oba jezika, dok bi se nastava ostalih predmeta izvodila na srpskom jeziku, odnosno crnogorskom u verziji sa trideset slova, koji je identičan srpskom.
Predlog druge opozicione stranke, Pokreta za promene, je da se zadrži termin maternji jezik i književnost, a da se kroz nastavni program, na kojem bi radio tim stručnjaka, nađe balans između onih koji žele da uče na srpskom i onih koji bi učili na crnogorskom jeziku.
Lider te stranke Nebojša Medojević izjavio je da bi strukturu predmeta maternjeg jezika trebalo rešiti kroz nastavne planove, prihvatljive za sve, što bi "deci sa Cetinja, gde je crnogorski jezik dominantan, omogućilo izučavanje specifičnosti tog jezika u većem obimu", dok bi deci iz Pljevalja trebalo omogućiti da više izučavaju srpski jezik.
Dogovor o jeziku jedan je od uslova opozicije da bi glasala za izborni zakon. Usvajanje tog zakona, koji Evropska komisija označava kao ključan u procesu evrointegracija Crne Gore, do sada je bilo neuspešno zbog neslaganja vlasti i opozicije.
Parlament je krajem jula sedmi put odbio da usvoji izborni zakon i usaglasi ga sa Ustavom, što je dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu Crne Gore dovelo u pitanje.
