Izvor: B92, 04.Jan.2012, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori koji će uticati na ceo svet
Vašington, Moskva, Pariz -- U 2012. biće održani predsednički izbori u Rusiji, Francuskoj i Americi, čiji bi ishod mogao da ima značajan uticaj na globalna kretanja u svetu.
U martu će se prvi na proveri naći Vladimir Putin, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u aprilu Nikola Sarkozi, a krajem godine Barak Obama.
Veliku pažnju takođe izazivaju predsednički izbori u Egiptu, jer će sigurno ostaviti neizbrisiv pečat na dalja zbivanja u arapskom svetu.
U Kini predsedniku Hu Đintaou ističke mandat tako da će doći do redovne smene na čelu partije i države.
Sve do decembarskih parlamentarnih izbora u Rusiji, na kojima je vladajuća Jedinstvena Rusija pobedila, iako je u odnosu na prethodne izbore izgubila 25 odsto glasova, Putin je slovio kao neprikosnoveni kandidat za šefa države. On je i dalje favorit, mada se u međuvremenu suočio sa optužbama opozicije koja tvrdi da je na izborima za Dumu bilo nepravilnosti i krađe glasova.
"Kao kandidatu nije mi potrebna nikakva prevara. Želim da izbori budu najtansparentniji mogući", prenose agencije Putinovu izjavu.
Kako u ovom času izgleda, Putin nema ozbiljnijeg izazivača. Za ulazak u Kremlj, pored njega, boriće se njegovi stari rivali Genadij Zjuganov, Vladimir Žirinovski, kao i tajkun Mihail Prohorov i Sergej Mironov.
Nikola Sarkozi će se, za razliku od Putina, naći na velikoj proveri. "Biće to njegov najveći izazov u dosadašnjoj karijeri", smatraju politički analitičari u Parizu.
Ekonomska kriza nije mimoišla Francusku, pa je vlada morala da uvodi mere štednje i da produžava radni vek za odlazak u penziju. To je izazvalo nezadovoljstvo i proteste građana. Prva direktna opomena Sarkoziju stigla je u septembru prošle godine, kada su socijalisti posle više godina ponovo osvojili većinu u Senatu.
Glavni rival Sarkoziju biće socijalista Fransoa Oland, za koga se početkom decembra izjašnjavalo 60 odsto građana. Znatan broj glasova mogli bi da odvuku i Marin le Pen, liderka ekstremno nacionalističkog Nacionalnog fronta, kao i drugi kandidati sa desnice.
U Americi je upravo počela nominacija republikanskih kandidata za ulazak u Belu kuću. U ovom času najčešće se pominju Njut Gingrič, Ron Pol, Rik Peri, Mišel Bakman.
Predsednik Obama je na spoljnopolitičkom planu postigao značajne uspehe: povukao je vojnike SAD iz Iraka i konačno likvidirao "neprijatelja br.1" SAD Osamu bin Ladena. Ali izbori se u Americi tradicionalno dobijaju na domaćoj sceni, gde se sadašnji šef Bele kuće suočava sa ekonomskim problemima i ogromnim javnim dugovima, što će opozicija sigurno pokušati da iskoristi.
Prema najnovijim anketama "Volstrit džornala" i NBC- njuz, Obama bi dobio 51 odsto glasova ako bi mu rival bio Gingrič (37 procenata). U slučaju ukoliko bi to bio umereniji konzervativac Mit Romni, ta prednost bi bila mnogo manja (47:45 odsto).
Veliku pažnju izazivaju i predsednički izbori u Egiptu zbog višemesečne revolucije u tom delu sveta. Kao mogući kandidati pominju se liberali Mahmud al Baradej i Amr Musa, ali posle pobede islamista na parlamentarnim izborima, sve opcije su u igri. U svakom slučaju, izbori u Egiptu udariće pečat na dalji razvoj u arapskom svetu.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
2012: Na proveri Putin, Sarkozi, Obama
Izvor: Večernje novosti, 04.Jan.2012
U godini koja je počela biće održani predsednički izbori u Rusiji, Francuskoj i Americi čiji bi ishod mogao da ima značajan uticaj na globana kretanja u svetu
