Izvor: B92, 18.Jul.2012, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izaslanik krivi SB UN za Srebrenicu
Zagreb -- Izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju Jasuši Akaši kaže da najveći deo odgovornosti za masakr u Srebrenici 1995. leži na Savetu bezbednosti UN.
On je za zagrebački "Večernji list" kazao da je Savet bezbednosti UN bio "deo tragedije".
Akaši je ocenio da su se najveći propusti UN dogodili u bivškoj Jugoslaviji, Ruandi i Somaliji i dodao da je "tu i u prošlosti bilo puno propusta".
Ni 17 godina posle nije sasvim jasno zašto UN >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu intervenisale na vreme kada je u pitanju Srebrenica.
"Ne želim da kritikujem poteze lidera UN, no mi smo slali tri izveštaja Savetu u kojima smo naveli propuste koncepta sigurnih područja i tražili da se to izmeni. Savet, međutim, nikada nije odgovorio na to. Greška je kolektivna, isto tako i odgovornost", naveo je Akaši.
On je kazao i da je Savet morao biti pošteniji, odnosno da se nije ponašao u skladu sa stvarnošću koja je vladala na terenu.
"Time je došlo do velikog propusta u komunikaciskoj liniji između Saveta i nas na terenu. Mi smo sedištu UN-a javili da ne možemo da obavimo zadatak uz ograničenja koja su nam bila data. Bili smo bespomoćni", zaključio je Akaši.
Upitan zašto međunarodna zajednica nije reagovala kao u slučaju Kosova 1999. godine, Akaši je rekao da je akcija na Kosovu bila legitimna, ali nezakonita. On je istakao da tu akciju nije potvrdio Savet bezbednosti, kao i da je ona bila usmerena na spasavanje života nedužnih ljudi.
"Postoje situacije u kojima UN reaguje, a isto tako i NATO. Za ovu akciju nisu data ovlašćenja, iako je trebalo da se ona dogodi", precizirao je japanski diplomata.
Akaši je kazao da je, kada je Hrvatska u pitanju, dao sve od sebe, ali da, uprkos tome, ne može da priča o potpunom uspehu zbog same prirode mandata koji mu je poverio UN u Hrvatskoj.
"Naše su operacije bile usmerene na južni deo Hrvatske gde je živelo mnogo Srba. (Slobodan) Milošević je hteo da pokrene te Srbe na ujedinjenje sa Srbijom dok su Hrvati istovremeno hteli svoju nezavisnost", naveo je on.
Jakaši je ispričao da vladajuće i pobunjeničke snage u Hrvatskoj nikada nisu bile izjednače, kao i da je vodja tadašnje Republike Srpske Krjaine tražio da ga tretiraju kao predsednika, što, kako kaže, nije bilo prihvaćeno.
"Trudio sam se da ga uverim da je to potpuno nerealno", rekao je Akaši, dodavši da UN žele da hrvatska vlada završi sukob diplomatskim, a ne vojnim akcijama jer u takvim akcijama, kako je rekao, uvek stradaju civili s obe strane. Hteli smo dakle da uverimo sve strane da se sukob može rešiti mirnim putem. No nakon što su Srbi u okupiranim područjima reagovali nerazumno, "Oluja" je, kako je rekao, bila sasvim razumljiva.
"Sećam se da je Mikelić, premijer tzv. Republike Srpske Krajine, došao kasnije k meni u Beograd u suzama rekao: gospodine Akaši, trebalo je da vas poslušamo", rekao je on.
Akaši nije mogao da odgovori na pitanje da li je akcija "Oluja" bila neizbežna, ali je dodao da je bilo "očito da je Franjo Tuđman bio nestrpljiv".
.jpg)
