Izvor: B92, 10.Jul.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje oprez za hronične bolesnike
Beograd -- Leti su najopasniji nagli skokovi i padovi krvnog pritiska, jer predstavljaju rizik za dobijanje šloga i infarkta.
Kratkotrajno rashlađenje donelo je bar malo olakšanja, istina, više psihičko nego stvarno, kažu lekari. Temperature niže za nekoliko stepeni, kako je najavljeno, mladi će možda osetiti kao olakšanje, ali hronični bolesnici, koji osećaju i najmanju promenu vremena, moraće da budu i dalje oprezni, pogotovo što se tropski dani već od vikenda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nastavljaju.
Kardiolog i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu Vesna Stojanov upozorava da letnje vrućine mogu da izazovu velike oscilacije u vrednostima krvnog pritiska, a nagli padovi i skokovi pritiska mogu da budu glavni faktor rizika za nastanak šloga ili infarkta srca. Nagli pad pritiska dovodi do nesvestice, gubitka svesti, pacijent može da padne i da se povredi.
Samo u toku jednog dana pre nego što je žega popustila ekipe, Hitne pomoći zbrinule su 230 osoba u Beogradu, od kojih samo 64 u svojim domovima, a svi ostali su padali kao snoplje na ulici. Slično je bilo u celoj Srbiji.
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom retko imaju simptome i najčešće se, kako kaže naša sagovornica, dijagnoza postavi slučajnim merenjem i nalaženjem povišenih vrednosti pritiska. Međutim, neke osobe imaju jake glavobolje potiljačne, temene ili slepoočne, ili ih boli polovina glave, osećaju malaksalost, zamaranje, pritisak u grudima, smetnje u vidu, tj. svetlucanje ili duple slike, vrtoglavice, zujanje u ušima.
Neoprezno i neodgovorno ponašanje na visokim letnjim temperaturama mogu da uzmu danak i kod osoba koje se smatraju zdravim ili nisu svesne da imaju povišeni krvni pritisak. Doktorka Stojanov kaže da se na vrućinama i visokim temperaturama oko podneva ne preporučuju sportovi koji iziskuju veliki napor, poput trčanja, vožnje bicikla, fudbala, košarke"
