Izvor: RTS, 02.Apr.2009, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hiljadu milijardi dolara za spas ekonomije
Lideri G20 postigli su na Samitu u Londonu dogovor o upumpavanju dodatnih 1.100 milijardi dolara u posustalu svetsku ekonomiju, najviše ulaganjem novca u Međunarodni monetarni fond. To bi trebalo da dovede do rasta svetske privrede za četiri odsto do kraja sledeće godine, saopšteno na Samitu.
Lideri G20 postigli su na Samitu u Londonu dogovor o upumpavanju dodatnih 1.100 milijardi dolara u posustalu svetsku ekonomiju, najviše ulaganjem novca u Međunarodni monetarni fond.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Era bankarskih tajni i poreskih rajeva je završena", izjavio je visoki zvaničnik britanskog ministarstva finansija Stiven Tims.
Tims je naglasio da će zemlje poznate kao "poreski rajevi" koje budu izbegavale da državama čiji državljani drže novac u njihovim bankama - izbegavajući tako da plate porez "kod kuće", morati da se "suoče sa sankcijama".
"Uskoro ćemo objaviti listu svih zemalja koje na to nisu pristale. Danas se razgovara o rokovima", rekao je Tims.
Neposredno pre samita, zemlje koje su decenijama imale zakone o bankarskoj tajni, kakve su Švajcarska i Lihtenštajn, pod sve većim pritiskom javnosti, pristale su da podele neke informacije o bankarskim računima.
Objavljujući taj dogovor Samita G20, britanski premijer Gordon Braun rekao je da će MMF-u biti uplaćeno 500 milijardi dolara, plus dodatnih 250 milijardi u Specijalnim pravima vučenja (SDR), a da će 250 milijardi biti namenjeno za rast svetske trgovine.
"Ovo je dan u kojem se svet ujedinio kako bi uzvratio udarac u borbi sa recesijom. Ne samo na rečima već i s planom za globalni oporavak i reformama s jasnim vremenskim okvirom", rekao je Braun.
Mere donete od strane 20 najbogatijih zemalja sveta će povećati svetsku proizvodnju za četiri odsto do kraja sledeće godine, saopšteno je kominikeu izdatom na Samitu.
"Preduzimamo fiskalnu ekspanziju bez presedana sa ciljem da sačuvamo ili stvorimo milione poslova, koji bi u suprotnom propali. Ta ekspanzija trebalo bi da do kraja sledeće godine poveća proizvodnju na 5.000 milijardi dolara, odnosno za četiri odsto i ubrza prelaz ka ekološki prihvatljijoj ekonomiji", saopšteno je kominikeu.
U kominikeu se takođe navodi da centralne banke zemalja G20 garantuju da će nastaviti da sprovode ekspanzivnu monetarnu politiku dok god je to neophodno, i da će za tu svrhu koristiti sve neophodne instrumente monetarne politike.
"Veća kontrola biće uvedena i u bankarski sektor, preispitaće se bankarske zarade, ali i poslovanje takozvanih hedž fondova koji su jedan od uzročnika finansijskog kolapsa koji je sa sobom ka dnu povukao i svetsku privredu", rekao je britanski premijer Gordon Braun.
To još uvek ne znači, navodi Braun, da svet počinje da se izvlači iz krize, ali daje nadu da bi oporavak mogao da bude brži od prognoziranog i da bi manje ljudi moglo da ostane bez posla nego da dogovora nije bilo.
Sarkozi: Rezultati samita iznad očekivanja
Iako su najveći skeptici pred početak samita u Londonu bili francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, dvoje lidera složili su se da su odluke samita istorijske i da su rezultati postignuti na samitu iznad očekivanja.
"Od Breton Vudsa, svet je živeo po jednom finansijskom modelu, anglo-saksonskom. Nije na meni da ga kritikujem, on je imao svoje prednosti, ali jasno je da je danas okrenuta nova stranica", naglasio je Nikola Sarkozi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da je postignut istorijski kompromis, kao i da će finansijske i ekonomske mere, oko kojih je postignuta saglasnost, dati svetu "jasniju arhitekturu finansijskog tržišta".
Britanski premijer Braun je rekao i da su se lideri G20 složili da se više ne sme tolerisati da neke države budu "poreski rajevi na zemlji". Takođe je naglasio da se mora stati na put praksi da se čuva tajnost bankovnih podataka.
Jedan evropski diplomata rekao je agenciji Rojters da je na samitu postignut dogovor i da se hitno ubrzaju pregovori iz Dohe o liberalizaciji tržišta, što će biti pokrenuto već na samitu G8 u julu.
I predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je rezultat samita u Londonu.
"Ako pogledate zaključke, ispravno je reći da su ambicionziji od očekivanog", izjavio je Barozo na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, oni su rezultat "napornog rada" i "zajedničke akcije" koji će omogućiti vraćanje svetske ekonomije "na noge" u narednim mesecima.
"Rekli smo šta ćemo uraditi, sada ćemo uraditi ono što smo rekli", rekao je predsednik EK i dodao da su zaključci samita "realni signal našeg jedinstva i odlučnosti".
Barozo je naglasio da je postignut "veliki konsenzus o neophodnosti preduzimanja ozbiljnih mera" prema zemljama koje ne sarađuju po pitanju poreza.
Ban Ki Mun: Najsiromašnijim zemljama 300 milijardi
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun pozdravio je odluku lidera G20 da obezbede 1.100 milijardi dolara za pomoć svetskoj ekonomiji, ali je upozorio da je od vitalne važnosti da od toga imaju koristi i najsiromašnije zemlje.
Ban Ki Mun je rekao da je izuzetno važno da se države G20 obavežu da 300 milijardi dolara bude poslato kao pomoć najsiromašnijim državama u sledeće dve godine.
"Svet će motriti", upozorio je generalni sekretar UN.
U okviru paketa pomoći koji je predviđen za oživljanje međunardone trgovine, Svetska banka je saopštila da će u maju otpočeti da uplaćuje svoj udeo od 50 milijardi dolara koji je, kako ocenjuju analitičari, hitno potreban da se zaustavi nagli pad trgovine, usled globalne ekonomske krize.
Zvaničnici ističu da se paket pomoći trgovini odnosi na garancije koje će najverovatnije biti izdavane uvoznicima i izvoznicima u okviru trgovinskih šema.
Svetska banka će raditi sa globalnim i regionalnim bankama na povećanju finansiranja uvoznika i izvoznika u zemljama u razvoju.
Neki analitičari ukazuju da će povećanje trgovine zavisiti od brzine kojom će novac biti stavljen na raspolaganje.
"Sada je najvažnije kako realizovati to finansiranje. Vlade G20 moraju brzo reagovati kako bi obezbedile taj novac kompanijama kojima je hitno potreban", rekao je savetnik za međunarodnu trgovinu u najvećoj evropskoj poslovnoj grupaciji "Biznis Jurop" Eoin O'Meli.
Za sada je sama vest da su lideri G20 odlučili da ubrizgaju 1.100 milijradi dolara u svetsku ekonomiju imala pozitivan efekat.
Posle objavljinja vesti indeksi na evropskim berzama skočili su za pet odsto, indeks Nikei u Japanu skočio je za 4,4 odsto, dok je Nasdak na Vol stritu zabeležio skok od četiri odsto. Cena nafte takođe je skočila na 52 dolara za barel.
Telekomunikacione kompanije nude 25 miliona radnih mesta
Svetske telekomunikacione kompanije mogu da daju veliki doprinos svetskoj ekonomiji u prevazilaženju recesije otvaranjem 25 miliona radnih mesta za pet godina, ukoliko se ublaže regulativne mere, a same firme dobiju veći broj frekvencija, objavljeno je u Londonu.
Glavni menadžeri velikih telekomunikacionih kompanija u pismu koje su putili učesnicima samita navode da su spremni na investicije u vrednosti 550 milijardi dolara, u cilju izgradnje širokopojasne mreže, čime bi se svetski bruto domaći proizvod uvećao za tri do četiri odsto, tokom narednih pet godina.
"Ne želimo da otkupljujemo problematične kompanije, hoćemo da investiramo", naglasio je direktor marketinga Asocijacije GSM-operatora Majkl Ohara.
Predstavnici vodećih telekomunikacinih kompanija ukazuju da će investicije u mobilni "brodbend" stimulisati ekonomski rast zahvaljujući pružanju internet usluga milionima ljudi, posebno u zemljama sa ogrničenim dostupom fiksnoj mreži.
"Smatramo da posedujemo potencijal da do 2013. godine priključimo 2,4 milijardi ljudi na internet preko mobilnih aparata", rekao je Ohara u intervjuu agenciji Rojters.
