Izvor: Politika, 28.Avg.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamas je naučio lekciju
Cahi Hanegbi, jedan od najbližih saradnika premijera Benjamina Netanijahua, tvrdi da je Izrael spreman na vojnu okupaciju Gaze s ciljem da svrgne s vlasti ovu islamističku organizaciju
U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, Cahi Hanegbi, jedan od najbližih saradnika premijera Benjamina Netanijahua, govorio je o ratu u Gazi, sudbini šefa vojnog krila Hamasa Muhameda Deifa i izgledima za dugoročni mir između Izraela i Palestine.
Hanegbi je rođen u porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << cionista desničara. I otac i majka su mu bili vodeće ličnosti u Lehiju, tajnom oružanom pokretu usmerenom protiv britanske uprave koji je vršio atentate na strane diplomate, između ostalih i na posrednika UN Folka Bernadota. (U svojim novinama, „Frontu”, tvrdili su da „ni jevrejska etika ni jevrejska tradicija ne diskvalifikuju terorizam kao sredstvo borbe”. „Veoma smo daleko od svih moralnih obzira dok traje naš nacionalni rat”, navodi se tu.)
Njegova majka Geula Koen posle je dugo godina bila član Kneseta i nikada nije odustala od sna o velikom Izraelu, koji bi obuhvatio biblijske zemlje Judeju i Samariju, ili ono što se u sekularnoj terminologiji UN naziva OPT – okupirane palestinske teritorije.
Sin je krenuo stopama roditelja. Kao militant u kampusu Hebrejskog univerziteta dobio je 1980. šest meseci uslovne kazne zbog napada na arapske studente lancem bicikla.
Hanegbi se u međuvremenu stalno pomerao ka ideološkom centru. Tokom veoma uspešne političke karijere, duže od dve decenije, bio je pod četiri premijera na širokom spektru ključnih pozicija, uključujući mesto ministra pravde, ministra unutrašnje bezbednosti i ministra za obaveštajna i nuklearna pitanja. Takođe je bio odgovoran za nadzor izraelske agencije za nuklearnu energiju, a služio je i kao predsednik skupštinskog odbora za inostrane poslove i odbranu. Trenutno je poslanik partije Likud i zamenik ministra spoljnih poslova.
U telefonskom razgovoru iz svoje kancelarije u Jerusalimu, Hanegbi nam kaže da je Hamas za 50 dana operacije „Odbrambena oštrica” naučio lekciju da se avanturizam ne isplati.
„Više od 4.000 raketa je ispaljeno, ali ovo oružje nema strateški značaj. Umesto da bude paralisan, Izrael je još ujedinjeniji i jači. Ako izuzmemo tragičnu smrt četvorogodišnjaka na jugu, broj žrtava koje smo pretrpeli je minimalan.”
„Druga strana nije dobila ništa, a izgubila je mnogo. Naneta joj je ogromna šteta. Setite se Libana 2006. Kad je video šta se desilo u četvrti Daja, vođa Hezbolaha je priznao da nikad ne bi kidnapovao izraelske vojnike da je znao koliki će na kraju biti broj žrtava, a to je ono što je pre svega izazvalo rat. Od tada, Hezbolah se ne usuđuje da započne novu rundu. Hoćemo li imati osam godina mira od Hamasa? Nećemo znati dok ne prođe vreme, ali ova operacija ih je vrlo teško pogodila. Uspeli smo da pogodimo rukovodstvo. Ubili smo komandante u Rafi. Znamo da je u jednoj uništenoj kući bio Muhamed Deif, glavni šef vojnog krila. On je ili mrtav ili vegetira. U svakom slučaju, nema ga na sceni. Ti momci su spremni da poginu, ali nisu skloni samoubistvu. Drugi su dobili poruku.”
„Za otprilike godinu dana imaćemo tehnološko rešenje koje će nam omogućiti da otkrijemo i uništimo mrežu tunela. Hamas onda neće biti sposoban za napade preko granice.”
Upitan da li će možda oslabljen Hamas u Gazi otvoriti prostor za male decentralizovane radikalne džihadiste, Hanegbi odgovara da đavo kog znate nije bolji od đavola kog ne poznajete. Taj stav je nedavno izneo i premijer.
„Hamas je Idil i Idil je Hamas”, rekao je prošle nedelje Netanijahu. Deluju na isti način. To su grane istog otrovnog drveta. To su dva ekstremistička islamistička teroristička pokreta koja otimaju i ubijaju nevine, ubijaju svoje ljude, ne prezaju ni od čega, uključujući namerno ubijanje dece.”
Sa takvom dijagnozom nepomirljivog fanatizma, da li moguće zastrašiti na duže grupu kao što je Hamas? Hanegbi jasno kaže da je, u slučaju budućih sukoba, Izrael u potpunosti spreman na vojnu okupaciju Gaze s ciljem svrgavanja Hamasa sa vlasti.
„Planovi već postoje. Mi to možemo. Osvrnite se na 2002, kada je Hamas na Pashu izvršio masakr u Netaniji, kada je poginulo 30 i ranjeno 140 ljudi. Mi smo okupirali Dženin i Nablus. Možemo da pokrenemo sličnu operaciju u Gazi. Bilo bi krvavo: najmanje dvadeset dana teških borbi u početnoj fazi, a onda duži period – godine, ne meseci – da završimo posao. To nam nije primarna opcija, ali smo spremni da podnesemo svaki teret da sačuvamo bezbednost izraelskih građana.”
„Izrael je spreman na bolne ustupke da bi se postiglo rešenje o dve države. Palestinska uprava pod Mahmudom Abasom je dobra adresa za pregovore. Hamas je, s druge strane, doktrinarno obećao da će da nas uništi. Ne mislim da to može da se promeni.”
U sredu veče se u Gazi prasak kalašnjikova mešao sa bukom automobilskih sirena. Masa se okupila u ulici Omara Muktara da proslavi objavu iz Kaira o prekidu vatre na mesec dana. Uslovi su malo drugačiji od dogovora ponuđenog nedelju dana po početku rata, koji je Hamas odbacio.
Ali portparol Hamasa je proglasio pobedu. „Oružanim otporom smo postigli ono što arapske vojske nisu uspele da ostvare”, rekao je Sami Abu Zuhri. „Ovaj nejaki okupirani narod pobedio je najjaču armiju na Bliskom istoku i uništio neprijateljsku moć odvraćanja i legendu o nepobedivoj vojsci. Vrednost ove kampanje nije u otvaranju ovog ili onog prelaza, već u utiranju puta za sledeću fazu – oslobađanje Jerusalima.”
Pol Aron
objavljeno: 28.08.2014.
