Izvor: Blic, 11.Nov.2012, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka kriza uticala na evropsku perspektivu Balkana

Kriza u Grčkoj uticala je na privredu i evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana, ocenjeno je danas na skupu o evrointegracijama koji se održava na austrijskom univerzitetu u Gracu.

- Grčka kriza je smanjila veru u proširenje i diskreditovala ceo region jer je Grčka "pala" - ocenila je Rica Panajotu iz Centra za planiranje i ekonomsko istraživanje iz Atine.

- Dešavanja u Grčkoj su hrana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na tanjiru za evroskeptike - navela je Panajotu na konferenciji "Prevazilaženje krize proširenja na Zapadnom Balkanu", koju je organizovao Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Ona je kazala je da su Albanija, Makedonija, Srbija i u manjem obimu Crna Gora, naročito ranjive, jer je Grčka među vodećim investicionim i trgovinskim partnerima u regionu, a ima i značajno učešće u bankarskom sistemu tih zemalja.

Kako je rekla Rica Panajotu, skoro 4.000 grčkih kompanija je dosad uložilo u region i pomoglo otvaranje oko 200.000 radnih mesta.

Gostujući profesor na državnom univerzitetu u Bukureštu Franc-Lotar Altman ocenio je da je grčka kriza dodatno rasplamsala već postojeći skepticizam prema proširenju.

- Do 2009. godine ukupne investicije Grčke u region Zapadnog Balkana dostigle 12 milijardi evra i od tada nije bilo novih investicija - naglasio je Altman.

Od polovine 2009. do kraja 2011. godine 2.000 grčkih preduzeća je preselilo firme iz regiona u Bugarsku. Kako je rečeno na konferenciji, u 2010. godini grčke kompanije su sa Zapadnog Balkana povukle 1,3 milijarde evra.

Samo u Srbiji, grčke investicije smanjile su se skoro 10 puta: sa 336 miliona evra u 2007. godini na 46 miliona u 2008. i 2009. godini. Kriza u Grčkoj se takođe odrazila na pad doznaka što je naročito negativno uticalo na Albaniju, budući da gotovo 600.000 Albanaca radi i živi u Grčkoj, ocenili su učesnici skupa.

Prema rečima Rice Panajotu, albanska dijaspora u Grčkoj je 2009. godine poslala matici 900 miliona evra, što je bilo oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda Albanije u toj godini.

Konferencija o evrointegracijama i Zapadnom Balkanu završava se sutra raspravom o ulozi regionalne saradnje u procesu proširenja.

Gligorov: Stagnacija narednih nekoliko godina

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov upozorio je danas da zemlje Zapadnog Balkana, ako ne izvrše promene u politici i modelu razvoja, očekuje nekoliko godina stagnacije. Gligorov je u Gracu rekao da su glavne prepreke za privredni rast u regionu visok javni dug i budžetski deficit. Veliki problem predstavlja i visoka stopa nezaposlenosti na koju je, kako je istakao, većina vlada na Balkanu neosetljiva.

- Ako više ne možete da se oslonite na strane izvore, morate sami da ulažete, što znači da je neophodna jaka domaća štednja - rekao je Gligorov, ali je dodao da podaci pokazuju da je ona na Balkanu relativno niska.

Gligorov je ukazao da narednih nekoliko godina na Balkanu ne treba očekivati novi talas stranih investicija iz EU, jer će ona biti zaokupljena strukturnim promenama na unutrašnjem planu.

Povezane vesti: Atina bez javnog prevoza uoči štrajka Grčka: Bez saglasnosti o merama u koalicionoj vladi Gligorov: Balkan najviše pogođen krizom Grčka cilja na dogovor sa EU i MMF-om do ponedeljka? Peticija za otkrivanje računa Grka u Švajcarskoj

Nastavak na Blic...

Radio Slobodna Evropa: Grac: Konferencija o EU integracijama i Zapadnom Balkanu