Izvor: Večernje novosti, 05.Jun.2013, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bata Živojinović: Nije vreme da svodim račune
NISAM ni znao koliko sam poznat! Ovim rečima nas je dočekao na svoj 80. rođendan, u svojoj porodičnoj kući u Koraćici, legendarni glumac Velimir Bata Živojinović. U domu, koji mu je oduvek bio utočište od slave i reflektora, Bata nas je sačekao u svom prepoznatljivom stilu i „priznao“ da ga, osim telefona koji ne prestaje da zvoni, na to podsećaju brojni filmovi i serije koje u poslednje vreme pomno prati: - Eto, konačno imam vremena i za reprize - kaže uz širok osmeh Bata. Na primedbu da se vidno oporavio, spremno odgovara: - Iako sam u „četvrtom dobu“, još uvek je rano za odbrojavanje. Uz osmeh i pogled ka svojim lekarima, pali cigaretu, i dodaje: - Ne svodim račune, ne razmišljam o tome šta sam uradio!Uvek sam bio normalan čovek. Običan, narodski!NE ZNAM IM BROJA VALTER, pijani Zagorac iz Babajine Breze, ljubavnik iz „Štefice Cvek u raljama života“ - samo su neke od uloga kojih se rado seća: - Prvu značajniju ulogu dobio sam 1957. u filmu Veljka Bulajića, „Vlak bez voznog reda“. Usledio je fil „Rat“, pa „Uzavreli grad“, koji je u Puli dobio nekoliko Zlatnih arena. Pa „Doručak sa đavolom“, „Maestro i Margarita“, „Skupljači perja“. Onda „Bitka na Neretvi“, „Valter brani Sarajevo“, „Most“, „Diverzanti“, „Partizanska eskadrila“... Iskreno, ne znam im broja. U danu velikog jubileja, uz Batu i njegovu suprugu Lulu bili su samo najbliži rođaci i lekari uz koje je junački pregrmeo najtežu životnu bitku. Reporteri „Novosti“ imali su privilegiju da u ovom svečanom ali intimnom porodičnom slavlju budu gosti slavnog Valtera! Vidno oporavljen i nasmejan, Bata je zahvalio svima koji su mu uputili rođendanske čestitke poželevši mu ono najvrednije - zdravlje i sreću. Prva, a kaže i najradosnija čestitka, stigla je u rano jutro. Sin Miljko, koji sa porodicom živi u Francuskoj, poželeo mu je još mnogo godina radosti i slavlja, a poziv mezimice, ćerke Jelene, čeka jer je „tamo u Havani još noć, pa dok se Kubanci a i ovi naši Srbi probude!“ - Radujem se tome što nam uskoro sa Kube stiže unuka Juca - govori Bata dok „pretresamo“ neke svetske teme. - Celo leto provešće sa mnom i Lulom, a onda u septembru ide u Barselonu, gde nastavlja školovanje. Odlučila je, ljubi je deda, da četvrti razred gimnazije uči u Španiji. A starijoj unuci Jelisaveti Kuba se toliko sviđa da ostaje na univerzitetu u Havani, gde studira književnost. Kao da i mi, ovde, nemamo tu književnost. Lula nas služi tortom „reformom“ i engleskim štanglama koje Bata posebno voli. Slatkiši mu, istina, nisu na meniju, ali slavljeniku su čak i doktorke Snežana Draganac i Jelica Spasovski, koje ga od početka bolesti prate i leče, progledale kroz prste. - Može - kažu - samo jedno parče. Uz njihovu brigu se legendarni glumac veoma brzo u banji Selters oporavio od posledica moždanog udara koji je doživeo 3. jula prošle godine.DOBIO ULOGU NA ROĐENDAN Od ranog jutra telefon ne prestaje da zvoni. Javljaju se prijatelji, poznanici, poneki obožavalac koji je uspeo da sazna broj telefona. Svi od srca čestitaju, žele brz oporavak.- Obradovao me poziv Radoša Bajića - govori Bata.- Zvao me i Dragoslav Lazić. Hoće, kaže, da mi pokloni - ulogu! Pitam ga: „Kakvu ulogu sad da igram?!“ A on veli: „Životnu, rođendansku!“ I još dodaje: „Igraćeš ti, Bato, još mnoge uloge.“ - One su nam prve jutros došle u goste. I Batin fizioterapeut Slavko, uz kojeg je stao na noge. Tim koji pobeđuje, uz kojeg se dogodilo čudo - kaže Lula. Bata se sa njima dugo šalio. Nijednu reč nisu prozborili o bolesti, lekovima, višemesečnoj terapiji... Sestra Ljeposava, koja danonoćno brine o Bati, hvali svog pacijenta: - To je veliki junak! Ljudina! Samo čovek koji toliko voli ljude i život prebrodio bi - nemoguće. Rođak Sloba Čokić, sa kojim Bata voli da razgovara u svojoj bašti okruženoj stoletnim hrastovima i cvećem, tu je kad god zatreba. Svako jutro Bati donese novine, pa posle prve kafe komentarišu - visoku politiku. - I najozbiljnije teme izvrne na šalu - kaže Slobo. - Evo, jutros mi je objasnio šta je pravi glumac. Kaže: „Vidi, Slobo, kako Sulejman Veličanstveni još predvodi turske demonstrante!“ Posle višemesečnog oporavka u Seltersu, Bata je nepunih mesec dana proveo u svom domu na Vračaru. Čim su prvi zraci progrejali, došao je u svoju Koraćicu. - Ovde sam se potpuno oporavio - kaže Bata. - I ranije, posle napornih snimanja, putovanja, bežao sam u našu oazu. Ovu kuću napravili smo pre 40 godina. Na imanju mog detinjstva. Ona je moje odmorište, mesto naše najveće porodične sreće. Sad, pošto se osećam bolje, teško mogu da odbijem neke ponude za nove uloge koje stižu od dugogodišnjih prijatelja i saradnika. Ali polako, za sve će biti vremena. U kući prepunoj uspomena ogromna biblioteka, bezbrojne nagrade, statue, uramljene porodične fotografije. Osmesi, zagrljaji, sećanja... Na zidovima Batine slike, zaustavljeni kadrovi iz filmova. Pitamo ga izdvaja li neku, od toliko odigranih filmskih i pozorišnih uloga? - Ovu poslednju, nedovršenu - kaže uz šeretski osmeh. Na pitanje da li misli na ulogu monaha u filma Gorana Vukčevića „Topli zec“, odgovara: - I na tu, ali i na ovu životnu, koju sada igram. Njegova supruga Lula, koja je stalno uz njega, pre nego što smo napustili dom Živojinovića, otkriva nam: - Znam da bi Bati najlepši poklon bio da okupi oko sebe sve koje voli. Dugo sam razmišljala o tome kakav poklon da mu podarim, čime da ga usrećim. Čekam da se vreme prolepša, da grane sunce. A tada ću napraviti veliko slavlje, uz pesmu i muziku. Za prijatelje. Za sve one koji su u danima naše teške i duge borbe bili uz nas.
Nastavak na Večernje novosti...
