Izvor: B92, 31.Maj.2015, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

AP: Putin ne ide na samit G7, ali je ključni igrač

Predsednik Rusije Vladimir Putin neće biti na spisku gostiju kada se predsednik SAD Barak Obama i druge svetske vođe budu okupili u Nemačkoj sledeće sedmice.

Putin ipak ostaje centralni igrač u međunarodnim odnosima, uključujući pregovore o nuklearnom programu Irana, piše agencija Asošiejted pres u svojoj analizi.

Očekuje se da će Obama na skupu zemalja članice G7 zahtevati da se Rusiji - zbog podrške Kremlja proruskim pobunjenicima u Ukrajini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - produže sankcije, čije važenje ističe ovog leta.

Rusija je 1998. pozvana u članstvo Grupe sedam vodećih industrijskih zemalja sveta, koja je potom promenila naziv iz G7 u G8. Međutim, Rusiji je prošle godine suspendovano članstvo zbog njenih postupaka u Ukrajini.

Rusija trpi i druge sankcije zbog toga, ali njen predsednik ostaje centralni igrač u međunarodnim odnosma, iako se lideri Zapada zalažu za njegovu izolaciju dok traje kriza u Ukrajini.

Ovog meseca je, na primer, nemačka savezna kancelarka Angela Markel došla u Moskvu na razgovore sa Putinom, američki državni sekretar Džon Keri došao je u Soči takođe na razgovore sa njim, a Putin i britanski premijer Dejvid Kameron razgovarali su ovih dana telefonom i dogovorili nastavak pregovora čiji je cilj okončanje građanskog rata u Siriji, pošto je saradnja sa predsednikom Rusije i na ovom polju od krucijalne važnosti.

Američki zvaničnici tvrde da je Putinovo uključivanje ograničeno na polja gde Moskva i Zapad imaju zajednički interes, i ukazuju da to ne bi trebalo da se pomatra kao znak da Zapad prihvata status kvo u Ukrajini, čiji krajnji istok kontrolišu proruski separatisti i čije je poluostrvo Krim Rusija pripojila u martu prošle godine.

Potpredsednik SAD Džo Bajden izjavio je prošle srede: "Ima smisla sarađivati tamo gde postoji obostrani interes, dokle god se od tebe ne traži da odstupiš od principa koji su bitni za bezbednost i dobrobit tvoje zemlje, tvojih saveznika i tvojih prijatelja".

Neki analitičari smatraju da zbog saradnje sa Putinom, Zapad šalje protivurečne signale Ukrajini, čija vlada traži više podrške u borbi sa separatistima.

Metju Rohanski (Matthew Rojansky) ekspert za bivše zemlje Sovjetskog Saveza pri Vilsonovom centru, ukazuje na to da u Ukrajini "raste razočarenje" zbog, kako tamošnji zvaničnici smatraju, "anemične privrženosti" Zapada zaštiti njenog suvereniteta.

"Svi se oni duboko plaše da će ih SAD baciti pod točkove autobusa u sklopu nekakve velike pogodbe sa Putinom", izjavio je Rohanski iz Kijeva, gde on ima sastanak sa zvaničnicima vlade u Kijevu i predstavnicima ukrajinskog civilnog sektora. Konflikt između Rusije i Ukrajine je eskalirao početkom prošle godine, kada je tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič pobegao iz Kijeva zahvaćenog višemesečnim protestima zbog njegove odluke da ne potpiše sporazum o tešnjem povezivanju sa Evropskom unijom.

Potom su proruski separatisti na brzinu organizovali referendum o otcepljenju strateški važnog poluostrva Krim u Crnom moru, a pošto je ovaj, na Zapadu veoma kritikovani referendum uspeo, Rusija je pripojila Krim.

Zapad ne priznaje taj čin, ali su i SAD i Evropa uglavnom odustali od pritiska na Rusiju da vrati Ukrajinu tu teritoriju. Umesto toga, ona se usredsredila na preteće poteze Moskve na istoku Ukrajine, gde je mesecima trajao oružani konflikt između ukrajinskih trupa i proruskih separatista za koje Kijev tvrdi da ih pomaže Moskva.

U februaru je postignuto krhko primirje, koje se često krši, uz međusobno optuživanje Kijeva i separatista.

Zapad preti diplomatskom izolacijom Rusije, delimično zbog uverenja da Putin sebe posmatra kao velikog globalnog igrača, a Putin koristi postupke Zapada da podstakne ruski nacionalizam i svoju popularnost kod kuće. Putin je u četvrtak sugerisao da je američka istraga korupcionaškog skandala u FIFA, najvišem telu svetskog fudbala, ima veze sa pokušajem da se Rusiji oduzme organizacia Svetskog prvenstva 2018. godine. On je čak optužio SAD da idu na "ilegalno krivično gonjenje" ljudi.

Najjača tačka pritiska Zapada na Rusiju je njena ekonomija. Rublja se stabilizovala nakon dramatičnog pada, koji je, kako se smatra, rezultat pada cena nafte i ekonomskih kaznenih mera prema Moskvi. Ipak, ruska ekonomija i dalje je uzdrmana.

Međutim, ocenjuje Asošiejted pres, čini se malo verovatnim da će SAD i Evropa pooštravati sankcije bez dramatičnijeg jačanja ruske agresije u Ukrajini, a zemlje EU sa snažnim finansijskim vezama sa Rusijom plaše se da bi sankcije naškodile njihovim ekonomijama.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin,   Barak Obama

Nastavak na B92...