Izvor: S media, 10.Okt.2010, 15:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži finansijsku podršku
Delegacija Srbije na godišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke nastoji da obezbedi maksimalnu podršku tih finansijskih institucija za sledeći period, izjavio u Vašingtonu potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da delegacija Srbije, na godišnjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, nastoji da obezbedi maksimalnu podršku tih finansijskih institucija za sledeći period.
Što se >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tiče Svetske banke, zahtev je veome jasan i poznat našim partnerima - da od 2011. do 2014. godine Srbija dobije sredstva koja nisu manja od ukupnog iznosa otplata koje ćemo imati u tom periodu, rekao je potpredsednik Vlade za RTS.
"Drugim rečima, zahtev je da ne budemo neto-finansijeri Svetske banke, nego da budemo na jednoj pozitivnoj nuli između onoga što vraćamo kao stare dugove iz vremena socijalizma i činjenice da smo uzeli neke nove zajmove. To znači da tražimo ne manje od postojećeg paketa za prethodni period od četiri godine, a to je 900 miliona dolara", istakao je Đelić.
Đelić je dodao da se u saradnji sa MMF, Vlada Srbije još nije odredila za period posle aprila 2011. godine.
"U svakom slučaju, za MMF je bitno da ispunimo tri uslova za uspešno sprovođenje trenutnog programa. Prvo, da izglasamo zakon o fiskalnoj odgovornosti, drugo, da se izglasa jedan odgovoran budžet za 2011, gde će deficit biti manji od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, i treće, da istovremeno izglasamo predviđenu reformu našeg penzionog sistema", napomenuo je Đelić.
Prema Đelićevim rečima, u skoro 600 miliona dolara koliko je preostalo od Svetske banke, ima veoma bitnih projekata i on je pomenuo tri: oko 370 dolara za Koridor 10, za jednu od teških deonica od Niša do Dimitrovgrada, uključujući jedan tunel; 64 miliona u domenu odbrane od poplava,kao što su obala Save u Mačvi, leva obala Tise, obala Dunava kod Starog Kostolca i Mlave kod Požarevca, kao i 40 miliona za Rudarsko topioničarski basen Bor.
Pitanje kredibiliteta Srbije
Potpredsednik Vlade je napomenuo da je utrošak tih sredstava istovremeno i pitanje kredibiliteta Srbije.
"Kada tražimo isti iznos novca, naši partneri postave pitanje upotrebe dogovorenih sredstava. Naročito kada je Svetska banka suočena sa drastičnim ograničenjem finansijskih resursa, prvi put u istoriji", istakao je Đelić.
Zato je za Srbiju bitno da u sledećem kvartalu efikasno upotrebi neutrošena sredstva, i to je bila poruka, naročito predstavnicima ministarstava poljoprivrede, infrastrukture i ekonomije.
U protivnom, Srbija neće imati kredibilitet za svoj zahtev za sledećih 900 miliona dolara, naveo je potpredsednik Vlade.
Đelić smatra da sredstva koja bi Srbija dobila od Svetske banke za sledeće četiri godine, moraju biti u skladu sa generalnim nacionalim prioritetima i u skladu sa onim što zvanični Beograd iskazuje kao prioritete u odnosu sa strateškim partnertima u Evropskoj uniji.
Đelić je dodao da Svetska banka želi, da u sledećem periodu zemlje Zapadnog Balkana rade u tesnoj sinergiji sa EU.
"Zbog toga, to treba da prati naše potrebe iskazane u evropskom partnerstvu Srbije. To su nastavak izgradnje infrastrukture, izgradnja institucija, ulaganje u obrazovanje i nauku i izdvajanje dela novca za naše budžetske potrebe, jer su ta sredstava povoljnija od onoga što se dobije od komercijalnih banaka, tako da će verovatno nekoliko stotina miliona dolara, od tih 900, biti upotrebljeno i za potrebe našeg budžeta", istakao je Đelić.
Što se tiče MMF, postoji dogovor oko rebalansa budžeta za ovu godinu i prioriteti su ono što je dogovoreno - jednokratna pomoć penzionirima i pomoć najsiromašnijim opštinama, a ukoliko nešto preostane, to neće biti mnogo, tako da apetiti oko rebalansa ne mogu da budu veliki.
Investitori zainteresovani
Đelić je naglasio da je srpskoj delegaciji u razgovorima sa predstavnicima poslovnih banaka prvi put rečeno da postoji interesovanje za obveznice Srbije koje bi bile izdavane u dinarima.
To je dokaz da investitori smatraju da je Srbija postala dovoljno stabilna i da njena moneta može biti interesantna, rekao je.
Srbija na taj način, prema Đelićevom mišljenju, može da radi na deevroizaciji svoje ekonomije, odnosno da ima mnogo veću upotrebu dinara, jer upotreba tuđe monete nosi određene rizike.
"Mi znamo da će se posle dinara, naša moneta zvati evro. Ali taj moment nije sutra, to će se desiti tek za 15 do 20 godina. Zato u sledećoj deceniji treba da radimo sve što je moguće da jačamo snagu naše monete", istakao je potpredsednik Vlade Srbije.
Đelić je povodom mogućnosti tzv. rata valuta, rekao da je Srbija vezana za evro, i naveo da, "kako prođe evro, tako ćemo proći i mi".
Nama je u interesu stabilnost. Nije nam cilj da evro jača, jer bi naš izvoz u zonu van evra poskupeo, ali ni da slabi, zbog na primer cena nafte, koje se iskazuju u dolarima, primetio je Đelić.
"U tom smislu, mi navijamo za evro, jer 90 odsto trgovine se odvija sa EU i zemljama regiona i ne mali broj zajmova je vezan za evro. Međutim, mi u toj bitki nemamo uticaj," naveo je potpredsednik Vlade.
