Izvor: Deutsche Welle, 23.Avg.2014, 12:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Berlin prijatno iznenadio Vašington

Odluku nemačke vlade o isporuci oružja kurdskim borcima u Iraku, Sjedinjene Američke Države nisu očekivale, niti su je zahtevale. Obaminoj vladi, ali i Berlinu ona daje novi zamah u obračunu sa radikalnim islamistima.

„Vin-vin-situacija“ jedan je od najotrcanijih izraza, koji se u ovom slučaju odlično uklapa. Odluka nemačke vlade da Irak ne pomogne samo slanjem humanitarne pomoći, već i slanjem oružja Kurdima za borbu protiv pripadnika Islamske Države (IS), približava >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je pojedinim važnim ciljevima. Ta odluka istovremeno jača poziciju američkog predsednika Baraka Obama, koji je pod sve većim pritiskom i u političkom ćorsokaku.

Zvaničnih reakcija iz SAD još uvek nema. Ali nema sumnje kakve će one biti. “Ja bi ih opisao kao prijatno iznenađenje i to ne mislim ni najmanje snishodljivo”, kaže u razgovoru za Dojče vele šef BMW Centra za nemačke i evropske studije na univerzitetu Džordžtaun, Džefri Anderson. “Proteklih meseci mnogi su bili zabrinuti kakve će posledice afera sa špijuniranjem americke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) imati na nemačko-američke odnose.”

Jasna poruka

Nemačka pomoć Iraku

Nemačka ponuda vojne pomoći Iraku snažan je signal koji je u Vašingtonu bez sumnje registrovan. Još nakon obaranja malezijskog putničkog aviona iznad Ukrajine, Nemačka i SAD su usko sarađivale. Džon Peterson sa univerziteta Edinburg smatra da će najnovija odluka Nemačke pomoći u „prevazilaženju teške faze nakon afere sa špijuniranjem NSA.“

Najava je utoliko više iznenađujuća što se od Nemačke prethodno ništas nije zahtevalo ni očekivalo, osim njene uobičajene uloge – da obezbedi humanitarnu pomoć i novac. „Da je Nemačka pri tome ostala – da isključivo pomaže u vidu slanja humanitarne pomoći – niko je ne bi kritikovao“, kaže Anderson. Berlin sada počinje da sprovodi ono što je Vašington najavio na ovogodišnjoj Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu – da je spremna da preuzme veću ulogu u međunarodnoj politici.

Prelazak sa reči na dela

Ministri Fon der Lajen i Štajnmajer

To što je Nemačka sada zaista napravila iskorak, nagoveštava da priča o njenoj većoj ulozi neće da se završi na pustim obećanjima”, objašnjava Anderson. “To je umirujuć signal i siguran sam da će u Vašingtonu to isto tako biti prihvaćeno.”

Pritom, Sjedinjenim Američkim Državama nije potrebna Nemačka, ni bili ko drugi kako bi se Kurdi naoružali: „Mislim da je u političkom smislu to pre svega simboličan čin“, kaže Anderson. „Stigli smo do tačke gde NATO kao vojni savez ništa ne može da učini, što SAD ne mogu same.“

Peterson veruje, da se Nemačkoj i SAD sada nude nove mogućnosti za izglađivanje razlika nastalih posle odluke Saveta bezbednosti UN u vezi sa Libijom 2011. godine. Nemačka tada nije glasala za vojnu intervenciju u libijskom građanskom ratu zamerivši se time svojim zapadnim saveznicima.

Unutrašnji efekat

Nemačka država podržava borbu kurdskih boraca koji na severu Iraka pokušavaju da zaustave napredovanje pripadnika terorističke "Islamske države". Ali u Nemačkoj rad te grupe (za sada) nije zabranjen. (16.08.2014)

Pored pozitivnog uticaja na nemačko-američke odnose i signala da će se sa reči preći na dela, najava Berlina ima i jedan drugi efekat: ona nemačkoj javnosti daje do znanja da nemačka vlada ozbiljno doživljava situaciju u Iraku. Zbog sve većeg učešća nemačkih ekstremista u tom ratu, nemačka vlada je jednako zabrinuta kao i britanska. „Postoji bojazan da bi teroristi mogli da se vrate kući i tu izazovu haos i nasilje“, kaže Anderson.

Zapad je svestan opasnosti koja preti od strane ekstremista koji u ratu učestvuju. To tajne službe SAD, Velike Britanije i Nemačke upućuje na intenzivniju saradnju. Osetljiva tema, koja je međusobne odnose nedavno ozbiljno dovela u pitanje.

Nastavak na Deutsche Welle...

Večernje novosti: Ko su jesidi?