Izvor: JuznaSrbija.info, 31.Mar.2024, 09:03
Danas je Uskrs po gregorijanskom kalendaru
Katolici, protestanti, anglikanci i druge zapadne crkve i brojne manje crkve, proslavljaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Uskrs je najveći hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << />
To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 5. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.
Uskršnja jaja
Na Veliki petak se farbaju jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv.Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade.
Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ uskršnji zec.
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.
Nastavak na JuznaSrbija.info...
