Izvor: B92, 22.Maj.2017, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Čovek koji mrzi tenis" je sve ovo već prošao...
Od trenutka kada je Novak Đoković objavio da će za novog trenera odabrati neko "veliko ime", krug kandidata je sužen.
Svetski mediji spekulisali su brojnim imenima, a srpski teniser je u nedelju, posle poraza od Aleksandera Zvereva u finalu Mastersa u Rimu, otkrio da će to biti Andre Agasi.
Osvajač osam Grend slem titula, među kojima je i Rolan Garos 1999. godine, pokušaće da pomogne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Đokoviću da odbrani titulu u Parizu, a potom se i vrati na vrh ATP liste.
"Pričao sam sa Andreom poslednjih nekoliko nedelja telefonom i odlučili smo da počnemo saradnju u Parizu. Videćemo šta budućnost donosi. Obojica smo uzbuđeni što ćemo raditi zajedno i što ćemo videti gde će nas to odvesti. Nemamo dugoročan dogovor, to je samo pokušaj da se u Parizu malo bolje upoznamo", potvrdio je Đoković u Rimu.
Tako je napravljen novi korak u procesu, kako sam kaže, tranzicije iz uloge igrača koji je ispustio nadmoć na turu, ka ulozi onog igrača koji je vladao svetskim tenisom. Rez je napravljen krajem prošle godine kada je raskinuta saradnja sa Borisom Bekerom, da bi pre nekoliko nedelja on postao još radikalniji – Novak je raspustio čitav stručni štab koji su činili trener Marijan Vajda, kondicioni trener Gebhart Fil-Grič i fizioterapeut Miljan Amanović.
Agasi je nekoliko puta spominjan kao potencijalni kandidat jer je malo onih koji upadaju u kalup iz prve rečenice. Daren Kejhil i Bred Gilbert nisu toliko zvučna imena, Rodžer Federer i Rafael Nadal su i dalje aktivni, Boris Beker mu je već bio trener, Goran Ivanišević je na čelu stručnog štaba Tomaša Berdiha (a i ne odgovara mu prisustvo Pepea Imasa), Stefan Edberg je trenirao Federera i ostalo je samo nekoliko mogućnosti – Pit Sampras, Džon Mekinro, Džimi Konors, Bjern Borg i Agasi.
Đoković je navodno razgovarao još sa Pitom Samprasom i Gustavom Kuertenom, ali se odlučio za 47-godišnjaka iz Las Vegasa. Andre dugo nije u svetu tenisa, po odlasku u penziju se distancirao i retko kada je prisutan na turnirima, osim ako to ne zahtevaju sponzorski događaji. Ipak, prema rečima Đokovića i te kako je upućen u dešavanja na turu, a iako je pre nekoliko meseci demantovao da će početi da trenira Nika Kirjosa jer želi da se posveti deci i humanitarnoj organizaciji, promenio je planove.
Sada će biti zanimljivo kako će dvojica velikana ove igre funkcionisati zajedno – Novak se posle trijumfa na Rolan Garosu opustio, malo i ulenjio što je Beker potvrdio, a Agasi važi za nekoga ko je za života umeo da eskivira naporan rad.
"Mrzim tenis", napisao je autobiografiji objavljenoj 2007. godine.
Blaga promena dnevnih rutina i nove pojedinosti koje su okruživale Đokovića izazvale su kontraefekat jer je, osim na fizičkom planu, počeo da gubi i samopouzdanje. Nije imao odakle da crpi energiju i rezultati su polako počeli da blede.
Prva Agasijeva uloga biće da vrati poljuljano samopouzdanje i prepoznatljivu glad za pobedama, dok će rad na mentalnom morati da isprati i onaj na fizičkom planu. Međutim, možda i najveći razlog za dovođenje Amerikanca, pa i sličnost koja nije već više puta spominjani najbolji ritern u istoriji, jeste to što je on tokom karijere imao sličnu fazu u kojoj se nalazi srpski igrač.
Već kao vrlo mlad postao je jedna od zvezda tog doba, sa 25 godina došao do čela ATP liste, ali je prethodno imao velikih problema sa samokontrolom. Ranije generacije ga više pamte po čudnim frizurama i teksas šortsevima, nego po poteškoćama da završava gotovo dobijene mečeve. Mediji su u svakom trenutku tražili neku pikanteriju iz njegovog života, što mu nikako nije odogovaralo, a svaki put kada bi Andre izgubio meč (takvih slučajeva bilo 10+ i u godinama kada je bio na vrhuncu), pravljeni su skečevi i reklame koje nisu doprinosile pozitivnoj slici u javnosti.
Odrastao je mrzeći sport u koji ga je otac, gotovo silom, uveo već u ranom detinjstvu i to je neretko pokazivao na terenu – otuda i čuvena rečenica iz knjige koja nosi naziv "Open".
"Nikada nisam voleo tenis kao drugi igrači. Kada malo bolje razmislim, često sam ga i mrzeo. Postojali su periodi kada mi je bilo muka na pomisao da ponovo moram na teren da udaram tu lopticu. Takođe sam živeo u stalnom strahu od svog nezgodnog temperamenta kao i od oca nasilnika", napisao je.
Međutim, uspeo je da prevaziđe te probleme, potom i krizu tokom koje je koristio kristalni met i svoje ime upisao u zlatne knjige ‘belog sporta’. Godine 1997. je na nagovor svog asistenta Slima probao drogu, ali je odlučio da ne krene tim putem i do nestvarnog povratka Federera u Australijan open, bio najstartiji šampion Grend slema u 21. veku.
Ukupno je podigao 60 pehara, član je Kuće slavnih, jedini teniser koji je u tri različite decenije bio u top 10 na svetu i jedini koji je osvajao sva četiri GS, zlatnu olimpijsku medalju, Dejvis kup i Završni Masters.
To je ono što je u ovom trenutku potrebno – novi Novak Đoković ili, kako su to američki mediji preneli – Novak 2.0.
"Osvojio je sve što se može osvojiti u tenisu. Bio je revolucionaran igrač jer je imao harizmu, imao je taj pristup tenisu i životu i bio je prilično drugačiji od ostalih. Zato je bio toliko interesantan", naveo je Đoković.
Ono što je Srbinu možda i najvažnije jeste da je Agasi živi primer da tenis nije sve u životu. Tokom karijere, lekcije je učio na teži način, a kada se penzionisao, uspeo je da igru ostavi iza sebe i posveti se porodici i humanitarnom radu. Đoković je jedan od retkih tenisera koji osim iz posla kojim se bavi, želi maksimum da izvuče iz života.
I sam je priznao da je Amerikanac prošao kroz sve što on prolazi, pa je na nama da sačekamo da rezultati te čuvene tranzicije budu jednako uspešni.
Pogledaj vesti o: Tenis
