Izvor: Blic, 17.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U štrajku 20 miliona Italijana
U štrajku 20 miliona Italijana
RIM (Rojters) - Od granice sa Švajcarskom pa do Sicilije na jugu, Italija je juče bila paralisana najvećim štrajkom u poslednjih 20 godina koji su organizovali sindikati radnika. Generalnim štrajkom koji je trajao osam sati, kao i radno vreme, sindikati su se suprotstavili nameri vlade premijera Silvija Berluskonija da izmeni zakon o radu. Avioni, vozovi, autobusi i feriboti su stali, dok su škole fabrike, banke i pošte bile zatvorene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << duž celog Apeninskog poluostrva. Sindikalne organizacije su uspele da izvedu na ulice u celoj Italiji preko dva miliona manifestanata, podržani kompletnom opozicijom i čak partijama sa ultra desnice. Istovremeno, prema podacima organizatora nacionalne obustave rada, gotovo 20 miliona radnih obveznika se odazvalo štrajku za odbranu člana 18 Statuta radnika.
Lider najbrojnijeg sindikata Serđo Koferati je govorio u Firenci pred nekoliko stotina hiljada građana, poručujući vladi da se radnici neće zaustaviti u odbrani svojih prava. Duel vlade i sindikata koji je uzdrmao Berluskonijevu poziciju izbio je zbog namere zvaničnika da suspenduju član 18 dosadašnjeg zakona o radu, koji radnicima omogućuje da se sudskom presudom vrate na posao ako budu otpušteni bez konkretnih razloga. Berluskoni tvrdi da će suspenzija tog člana doprineti porastu tržišta radne snage, a sindikati da je to napad na osnovna prava radnika. Bivši premijer i prvi čovek 'demokrata sa levice' Masimo D’Alema je pozvao Berluskonija da odustane od promene člana 18, a još oštriji bio je predvodnik reformisanih komunista Fausto Bertinoti, naglašavajući da u ovoj političkoj utakmici ne može biti nerešenog rezultata. Odgovor iz Palate Kiđi stigao je preko Brisela gde se trenutno nalazi potpredsednik Đanfranko Fini. On je podvukao da bez obzira na broj radnika koji su se odazvali sindikalnom pozivu na uzdržavanje od rada, Savet ministara nema nameru da zaustavi proces započetih reformi. Fini je još dodao da se ne može sakriti izrazito politička obojenost radničkog protesta, navodeći podatak jedne od najcenjenijih agencija za istraživanje javnog mnjenja da 80 posto štrajkača ne zna precizno zašto se štrajkuje. 'Generalni štrajk je više izraz političke borbe protiv Berluskonija nego što je odbrana prava radnika' zaključio je Fini.
Berluskoni - kud god se okreneš
Razlog zbog čega je Italija podeljena u dva bloka oko Berluskonija možda lezi u sledećoj priči, jednog slušaoca koja se čula na talasima jednog rimskog radija:' Živim u stanu koji je sagradio predsednik vlade, radim u preduzeću predsednika vlade, kupujem u supermerkatu predsednika vlade, na putu kući kupujem novine predsednika vlade, gde kad stignem gledam televiziju predsednika vlade na kojoj su reklame u produkciji agencija predsednika vlade, u bioskopu me čekaju filmovi napravljeni u studijima i tehničkim prostorijama firmi predsednika vlade, nedeljom idem na stadion da navijam za moj tim čiji je vlasnik predsednik vlade i kad hoću od svega da se odmorim čitam knjigu štampanu od strane izdvačke kuće predsednika vlade, ali nemojte da me pitate da li sam na izborima glasao za partiju predsednika vlade'. Napomenimo zbog eventualnih neumesnih poređenja da je Berluskoni prvo postao bogat i osnovao sve firme koje se apostrofiraju u pomenutoj priči pa tek onda se uključio u politički život na Apeninskom poluostrvu. Željko Pantelić
