Izvor: B92, 21.Maj.2012, 20:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO: Bez prijema novih članica

Čikago -- Lideri NATO-a u Čikagu naglasili da i dalje ostaju "otvorena vrata" za ulazak u članstvo država Zapadnog Balkana, ali nisu odlučili o ulasku novih članica.

Oni su napomenuli da za članstvo u NATO-u zemlje "strateški važnog Zapadnog Balkana" moraju da ispune nužne uslove kako bi takođe doprinele bezbednosti Severnoatlantskog saveza.

U Deklaraciji usvojenoj na zasedanju šefova država ili vlada NATO-a, pozdravlja se napredak Bosne i Hercegovine, Crne Gore, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Makedonije, kao i Gruzije, čiji ministri spoljnih poslova su danas razgovarali sa šefovima diplomatija NATO-a.

"Ulazak novih članica u NATO je bitno doprineo bezbednosti saveznika, a izgledi za dalje proširivanje i duh bezbednosne saradnje stalno pospešuje stabilnost u celoj Evropi", istakli su lideri Atlantskog saveza.

Oni su zahvalili ovim partnerskim zemljama na doprinosu u sprovođenju svetskih operacija pod vođstvom NATO-a, "što dokazuje njihovu privrženost zajedničkim bezbednosnim ciljevima".

U Deklaraciji je zatraženo da se nastave reforme u zemljama koje streme članstvu u NATO-u i rečeno je da će Makedonija biti pozvana da uđe u članstvo Atlantskog saveza "čim se nađe uzajamno prihvatljivo rešenje za pitanje imena (Makedonije) u okviru UN".

Vođe NATO-a su "snažno zatražili da se ti napori dovedu do kraja", ocenivši da bi to doprinelo bezbednosti i stabilnosti regiona.

Oni su "pozdravili značajan napredak koji je Crna Gora ostvarila ka članstvu NATO i njen doprinos bezbednosti Zapadnog Balkana i šire, uključujući aktivnu ulogu u regionalnoj saradnji i učešće u snagama ISAF" pod vođstvom NATO-a u Avganistanu.

"Delatno angažovanje Crne Gore u sprovođenju Akcionog plana za članstvo pokazuje čvrstu opredeljenost da se uđe u članstvo Atlantskog saveza", navodi se u deklaraciji.

"Crna Gora je", kako je dodato, "uspešno sprovela značajne političke, ekonomske i odbrambene reforme, pa je ohrabrujemo da nastavi tim putem i tako se približi Atlantskom savezu".

Lideri NATO-a su istakli da "i dalje u potpunosti podržavaju težnju Bosne i Hercegovine da postane članica NATO".

"Pozdravljamo značajan napredak ostvaren poslednjih meseci, uključujući formiranje Saveta ministara BiH, kao i politički dogovor od 9. marta o utvrđivanju nepokretne vojne i državne imovine", navodi se u deklaraciji sa samita u Čikagu.

To je znak, smatraju vođe NATO-a, da postoji politička volja u BiH za napredak u reformama, zbog čega ohrabrujemo politički činioce u toj zemllji da nastave konstruktivno reforme nužne za evroatlantske integracije.

Politički dogovor o vojnoj i državnoj imovini je važan korak ka ispunjavanju uslova za puno uključivanje u Akcioni plan za članstvo, ističe se u Deklaraciji i traži od političkih vođa u BiH da se to sprovede i time omogući primena tog Akcionog plana.

Vođe NATO-a su naglasili da "cene doprinos BiH operacijama pod vođstvom NATO i pohvaljuju konstruktivnu ulogu te zemlje u regionalnoj i međunarodnoj bezbednosti".

Presedan: Nema novih članica

Čelnici NATO-a na samitu u Čikagu nisu doneli odluku o ulasku novih članica u Severnoatlantski vojni savez, što je presedan u odnosu na sve samite koji su održani u poslednjih nekoliko decenija, piše nedeljnik "Forin polisi".

Američki list navodi da su van članstva i dalje Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Gruzija, iako su se nadale da bi možda moglo da dođe do napretka u Čikagu.

Dvadeset osam ministara spoljnih poslova država NATO-a se sastalo s predstavnicima četiri države koje žele da uđu u Alijansu, ali sem ljubaznog zahvaljivanja zbog učešća njihovih vojnika u misijama, nisu dobili ništa drugo, navodi list.

"Forin polisi" ističe da Gruziju za ulazak u NATO sprečavaju nerešeni teritorijalni odnosi s Rusijom, a Makedoniju spor oko imena sa Grčkom.

Ne treba zaboraviti da Makedonija taj papir ima od 1999. godine i da još nije članica NATO-a, naglašava američki nedeljnik.

Crna Gora je dobila Akcioni plan o članstvu u NATO-u, što je poslednji korak pred ulazak u Alijansu.

Nedeljnik ocenjuje da proširenje NATO-a nije među prioritetima administracije Baraka Obame, koja je više okrenuta završetku rata u Avganistanu i evropskoj dužničkoj krizi, koja ima uticaja i na zapadnu vojnu alijansu.

NATO i posle 2014. u Avganistanu, ali ne u borbenoj misiji

Lideri zemalja članica NATO-a učvrstili su danas planove za "nepovratnu tranziciju" u Avganistanu, potvrdivši posvećenost okončanju rata u toj zemlji do kraja 2014. i izražavajući uverenje u sposobnost avganistanskih snaga da čak i ranije preuzmu bezbednosno kormilo u državi.

Lideri Severnoatlantske alijanse, u deklaraciji posle dvodnevnog sastanka u Čikagu, naveli su da, iako će NATO ostati u znatnoj meri prisutan u Avganistanu i posle 2014, "to neće biti borbena misija".

NATO i zemlje partneri okvirno su se dogovorili da bi avganistanske bezbednosne snage mogle da preuzmu kontrolu nad borbenim operacijama sledećeg leta, dok će zapadna vojna alijansa "polako dobiti pozadinsku ulogu".

Američki predsednik Barak Obama nazvao je tranziciju u Avganistanu "sledećim kamenom temeljcem" za okončanje skoro 11-godišnjeg rata.

"To će biti sledeći korak ka tome da Avganistanci preuzmu potpunu kontrolu nad sopstvenom bezbednošću, kao što je i dogovoreno – do 2014", rekao je Obama na otvaranju sastanka lidera NATO-a i ostalih zemalja koje su učestvovale u ratu u Avganistanu.

Nastavak na B92...

S media: Lideri NATO: Otvorena vrata za nove članice s Balkana

Radio Slobodna Evropa: Klinton: SAD podržavaju težnje BiH, Makedonije i CG za ulazak u NATO