Izvor: S media, 30.Nov.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisabonski ugovor od sutra na snazi
Ugovor iz Lisabona koji predvidja preustrojstvo evropskih institucija, uključujući uvodjenje funkcije predsednika i šefa diplomatije EU, ali i omogućava dalje proširenje Unije, sutra stupa na snagu.
Rafitikacijom Lisabonskog ugovora 3. novembra u Češkoj kao poslednjoj zemlji EU, omogućeno je da taj ugovor stupi na snagu 1. decembra, odnosno "prvog dana narednog meseca pošto poslednja zemlja-potpisnica deponuje ratifikacione instrumente".
Najvažnije novine >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koje Ugovor donosi su utvrdjivanje kvalifikovane većine u Savetu EU, veća uloga Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, uvodjenje funkcije predsednika Evropskog saveta i funkcije visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.
Lideri Unije su na vanrednom samitu 20. novembra izabrali prvogpredsednika, Belgijanca Hermana van Rompeja, i prvog visokogpredstavnika za spoljnu politiku baronesu Ketrin Ešton koji će sutra stupiti na dužnost.
Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Saveta EU treba da "pomaže u postizanju jednoglasja u Savetu", a Uniju će predstavljati i na medjunarodnim skupovima na vrhu.
Nezvanični šef diplomatije koji je i potpredsednik Evropske komisije, zadužen je za "medjunarodno delovanje" Unije, predsedavaćesastancima ministara inostranih poslova, učestvovaće u radu Evropskog saveta, a imaće i posebnu diplomatsku mrežu u svetu i osoblje.
Predsednik Evropskog saveta će, uz dogovor s liderima zemalja članica, utvrdjivati glavne pravce spoljne politike, a visoki predstavnik će ih sprovoditi u delo.
Nova Evropska komisija na čijem je čelu Žoze Manuel Barozo, sastavljena je, a komesari treba da svoj program izlože Evropskom parlamentu koji može da odobri ili uskrati podršku članovima Komisije.
Predvidja se da bi 27 članova nove Evropske komisije tokom januara trebalo da završe ceo taj postupak u EP i da bi Komisija u novomsastavu počela da radi krajem januara ili početkom februara.
Novi reformski ugovor potpisan je 13. decembra 2007. godine u Lisabonu. Ugovor je nastao na osnovama "evropskog ustava" koji je odbačen na referendumima 2005. godine u Francuskoj i Holandiji.
Taj ugovor je značajan zato što omogućava proširenje Evropske unije što nije moguće po Ugovoru iz Nice iz 2000. koji je predvideo samo proširenje Unije sa tadašnjih 15 na 25, a potom i na 27 članica.
Dogovoreni ugovor je, medjutim, morao da se delimično izmeni pošto je odbačen na referendumu u Irskoj u junu 2008. Jedna od promena odnosi se na broj članova Evropske komisije, te će sada svaka zemlja članica imati svog komesara.
Te promene, kao i ostale garancije date Irskoj, biće naknadno ratifikovane kao protokol uz prvi naredni pristupni ugovor, verovatno sa Hrvatskom.
Ugovor prvi put predvidja mogućnost da članica istupi iz EU, a Povelja EU o osnovnim pravima postaje pravno obavezujuća mada su Velika Britanija, Poljska i Češka uspele da izdejstvuju da budu izuzete.
Prema novom sporazumu, odnosi članica u EU biće jasniji zahvaljujući boljem raščlanjivanju nadležnosti. Evropa bi trebalo da bude efikasnija pošto će biti pojednostavljene metode rada i glasanja, a institucije savremenije.
Od 2014. godine kvalifikovana većina će se bazirati na natpolovičnoj većini članica i gradjana, odnosno odluka će biti doneta ako je podrži 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto stanovnika Unije.
Uvodjenjem funkcije predsednika Evropskog saveta prestaće šestomesečna rotacija članica na čelu EU. Predsednik će se birati na dve i po godine.
EU bi trebalo da bude efikasnija u nekoliko političkih oblasti ključnih za gradjane i Uniju danas. To se posebno odnosi na pitanja slobode, bezbednosti i pravde, borbe protiv terorizma i kriminala.
Sporazum potvrdjuje osnovne slobode gradjana EU i princip solidarnosti medju članicama u slučaju terorističkih napada ili prirodnih katastrofa, kao i u oblasti energetike.
U oblasti bezbednosti i odbrane očuvaće se dosadašnji oblici odlučivanja a otvoriće se mogućnost za jačanje saradnje medju manjim grupama članica.
