Izvor: Politika, 03.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka između požara i izbora
Veliko nacionalno preispitivanje uoči izlaska na birališta 16. septembra
Od našeg specijalnog izveštača
Solun, septembra – Omiljena srpska letovališta na Kasandri, prvom prstenu poluotoka Halkidiki, uz prve velike kiše zatvaraju sezonu daleko od nespokojnog juga i neoprljenog severa Grčke. Za Draganu Manojlović iz Niša, seoce Pefkohori na krajnjem jugu Kasandre, ispunilo je, četvrto leto zaredom sva očekivanja njene mlade, tročlane porodice. "Mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je mirno, plaža lepa i duga, sve radnje su na dohvat ruke, od kasapnice i piljarnice, do sladoleda za dete. Doći ćemo ponovo, Grci nas vole kao narod, letovanje je ovde jednostavno čak i kada pada kiša kao danas". Radu Vučić iz Beograda samo je prolazno nevreme nagnalo da sa ćerkom tinejdžerkom razgleda ponude lokalnog frizeraja. "Pefkohori je ipak sindikalno letovalište, posle 12 godina uzastopnog dolaženja ovamo, najezda naših i Makedonaca nateraće nas da iduće godine potražimo novu grčku adresu za deset dana odmora".
Navalom Srba na Kasandru potpuno je, pak, zadovoljan Nigerijac Frenki Ikeobi, poslovođa prodavnice đinđuva u kojoj par lažnih rejban naočara košta 15 a bumerang četiri evra. "Da nema Srba u Pefkohoriju, sutra bih zatvorio dućan. Široke ste ruke, kupujete lako i ono što ustvari ne treba", kaže nam Afrikanac koji je odavno napustio rodnu Bijafru.
Septembarski oblak bezbrižnosti na Kasandri daleko je od napetog predizbornog preispitivanja pete turističke destinacije na Sredozemlju (iza Francuske, Španije, Italije i Turske).
Katastrofalni požari koji su od 22. avgusta opustošili ogromne površine jugozapadne Grčke: od Kastorije do Olimpije, odneli su 65 ljudskih života (među njima i šestoro dece) izazvali štetu od skoro četiri milijarde evra, podboli su u nezgodan, predizborni čas veliko nacionalno preispitivanje Grčke.
Kako se uvaženoj "članici briselske familije" dogodilo da joj, u vreme najavljenih, nezapamćenih vrućina, na zapadu Peloponeza – jednoj od najmanje razvijenih regija EU – nedostaje oko četiri i po hiljade vatrogasaca? Proletos, u maju, u jeku velike međunarodne afere o naduvanoj prodaji grčkih državnih obveznica američkim penzijskim fondovima, udruženje grčkih vatrogasaca pisalo je zvaničnoj Atini o katastrofalnom manjku osoblja i opreme za gašenje požara.
Od tada, do danas, u Grčkoj je bilo više od 3.000 požara. Pogubna vatrena stihija na Peloponezu počela je dan pošto je Jorgos Zorbas, šef državne komisije za borbu protiv pranja novca, najavio parlamentarni izveštaj o vinovnicima prevare sa državnim obveznicama. Samo nekoliko dana ranije, 17. avgusta, najmlađi grčki premijer u istoriji Kostas Karamanlis (51) najavio je prevremene izbore za 16. septembar (umesto u martu 2008) sa obrazloženjem da traži jaki mandat za suštinske reforme koje namerava da sprovede: od ukidanja monopola državnih univerziteta, jačanja nezavisnosti pravosuđa do podizanja starosne granice za penziju.
Na početku predizborne kampanje 19. avgusta u Drami, na severu Grčke, premijer Karamanlis je istakao zadovoljstvo vladajuće Nove demokratije zbog ekonomskog oporavka zemlje i najavio je tom prilikom borbu protiv "političkog elitizma". A onda su počeli požari od kojih je čak i atinska buržoazija u centru grada, na Kolonakiju, nekoliko dana brisala pepeo sa tanjira u baštama elitnih restorana.
Odjednom je, u samo nekoliko dana, postalo jasno da Grčka nema – jedina u EU – državni registar šumskog zemljišta, da nema ni dovoljno vatrogasaca niti bili kakvih službi za efikasno uzbunjivanje naroda u slučaju prirodnih nepogoda i katastrofa.
Brojne grčke TV stanice preuzele su herojsku ulogu savetnika izbezumljenim žiteljima razgorelog Peloponeza i ostrva Evije kuda da beže i šta da rade kad plameni jezici stignu do kuća i štala, ili do crkava u kojima je izolovani, pobožni narod krajem avgusta tražio spas.
Posle nekoliko dana vakuuma, pomoć je počela da stiže: od zvanične Atine, iz dijaspore, briselske familije, ali je ostalo mučno pitanje koje danas navodi komentator uglednog dnevnika "Katimerini": "kolika je ustvari provalija između političke elite i naroda". Ta dilema ovih dana, uoči izbora, zaokuplja štabove vodećih grčkih partija: Nove demokratije i pasoka.
Većina Grka nije zadovoljna kako su se odmah po izbijanju prvih velikih požara na Peloponezu vodeće političke partije uhvatile u koštac sa najvećom nacionalnom katastrofom u novijoj istoriji – pokazuju nezavisna istraživanja javnog mnjenja. Grci, naime, nisu sa razumevanjem prihvatili pokušaje dva rivalska politička tabora da krivicu za požare na Peloponezu svale na "nesposobnu vlast", ili na "domaćeg, ili spoljnog neprijatelja".
"Veliki broj birača je uoči izjašnjavanja, 16. septembra, danas neodlučan za koga da glasa: šanse manjih, radikalnih partija sa levog i desnog krila ovih dana ozbiljno rastu", prenosi dnevnik "Ta nea".
Političke šanse ekstremne desničarske partije Laos Jorgosa Karazaferisa sa jakim pravoslavnim uporištem na severu Grčke, posebno u Solunu, brinu vodeće igrače grčke političke scene. Neoprljen razornim požarima ovog leta, sever Grčke ima precizne prioritete svog društvenog razvoja. U razvučenoj političkoj areni, Kasandra je letos bezbrižna kao čardak ni na nebu ni na zemlji.
Tanja Vujić
[objavljeno: 03.09.2007.]
